Sram te bilo, komandire Krstiću 1Foto: Luca Marziale / Danas

„Bežite, deco, stiglo je naređenje da sve prebiju, samo čekaju da vas namame na sredinu mosta kad nema bežanja, neće birati koga udaraju.“ Nikada neću zaboraviti reči jednog od policajaca koji je mene i prijatelje, tada još uvek srednjoškolce, upozorio u takozvanoj noći dugih pendreka tokom protesta 1996/97.

Za mlađe podsetnik da je to bila jedna od najhladnijih zimskih noći početkom ’97, kada su pripadnici MUP-a na Brankovom mostu u Beogradu brutalno isprebijali demonstrante, uključujući i tadašnje lidere opozicije Zorana Đinđića i Vesnu Pešić.

Zbog ovih reči sam i godinama kasnije uvek sa određenim sažaljenjem posmatrao policajce na dužnosti kada od komandira, a ovi od svojih šefova, dobiju naređenje da pendreče nenasilnu masu. To je bio momenat kada sam shvatio da su i oni ljudi od krvi i mesa koji se ne slažu uvek sa naređenjima, mada ih retko, gotovo nikad, ne odbiju. Uvek sam mislio da za njih ima nade, da ako dođu na položaj da odlučuju da će možda promeniti nešto u sistemu, da će uticati da se takve stvari ne ponavljaju, da neće tražiti od svojih podređenih da rade ono sa čime ni oni nisu slagali kao puki izvršioci.

Tužno je što dve i po decenije kasnije nismo daleko odmakli u sistemu lanca komandovanja u MUP-u. I dalje su izgleda nalogodavci oni kojima je bahatost glavna osobina, a agresija poželjno ponašanje. Snimak kako komandir policijske stanice Savski venac, major Aleksandar Krstić, jednu od devojaka na blokadi saobraćaja na auto-putu kod Sava centra baca preko bankine – podsetio je na prošla, ali ne i zaboravljena vremena brutalnosti Miloševićeve policije. Umesto da smiruje napetu situaciju, komandir je potpuno izgubio živce i svojim potezom obrukao uniformu koju nosi i svoje kolege.

Ako se povedemo primerom majora Krstića, onda više i nije tako čudno što policija u Šapcu umesto bageriste uhapsi momka koji je zaustavio pomahnitali bager koji je krenuo na masu ljudi. Nije čudno ni što smo pre godinu dana gledali scenu kako dva policajca u punoj opremi ubijaju boga u momcima koji su mirno sedeli na klupi u Pionirskom parku i pili pivo.

Sad je jasnije i zašto nije reagovala ni kada su pre pet godina na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića kriminalci zavrtali vratove i ruke novinarima i građanima. Komandiri kao Krstić ne samo da su dobrodošli, već su i izgleda i poželjni u srpskoj policiji. I brukaće je sve dok na čelo MUP-a ne dođe neko ko će zaista tražiti od policajaca da služe (narodu) i štite (narod), a ne režim.