Šta krije „Titov sef“ u Narodnoj banci

Sve stvari iz depoa 555 popisala je državna komisija, na osnovu odluke nekadašnjeg Predsedništva SFRJ od 30. marta 1982. godine.

Popis je izvršen 29. aprila 1982, dve godine posle Titove smrti, i spisak sa stvarima predat do kraja juna iste godine na čuvanje trezoru Narodne banke Jugoslavije (NBJ), sa oznakom „državna tajna“, a obuhvata stvari koje su se nalazile i u objektima Memorijalnog centra Josip Broz Tito.

Prema zaključku tadašnjeg Predsedništva SFRJ, svi predmeti i novac predati su NBJ zapisnički, sa obavezom da izvrši stručnu procenu vrednosti predmeta, koji imaju istorijsku i arheološku vrednost i ustupi odgovarajućim muzejskim ustanovama u Jugoslaviji, a ostale predmete da ona deponuje u zlatne rezerve zemlje ili proda na aukciji.

Kada je reč o aukcijama, tačnije rečeno, naloženo je da se utvrdi koji se predmeti mogu unovčiti na aukciji, a koji uključiti u zlatne rezerve NBJ.

Zbog toga se špekuliše da je moguće da je znatan broj dragocenosti Josipa Broza Tita i porodice Karađorđević u međuvremenu nestao, bilo da je „aukcijski prodat“, ili je prenet u državne zlatne rezerve.

U februaru 2013. tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić formirao je tročlanu državnu komisiju (koju su činili savetnik predsednika Republike Oliver Antić, kao predsednik komisije, sudski veštak i jedan svedok), koja je neovlašćeno, bez sudskog rešenja, otvorila i pregledala sef u NBS.

Postavlja se pitanje kako je Nikolić formirao ovu protivzakonitu komisiju, skinuo oznaku tajnosti i otvorio zapečaćeni sef?

Samom popisu stvari nije prisustvovao niko od predstavnika suda, pošto je komisija obavestila tu instituciju da njihovo prisustvo nije potrebno.

To je, znači, urađeno mimo zakona, pošto je jedino sud pred kojim se vodila ostavinska rasprava mogao da popisuje stvari iz sefa.

Otvaranju sefa bez zainteresovanih strana nije prisustvovao niko od članova porodice Broz, niti njihovi advokati.

Oni su izrazili čuđenje da niko od njih nije pozvan da tome prisustvuje, a ni spisak pronađenih stvari još nisu dobili.

Ubeđeni su da su najvrednije stvari iz ovoga sefa nestale još početkom devedesetih godina prošlog veka.

Zašto je Nikolić uopšte otvarao sef i po kome zakonu?

Sumnjivo je što tome nije prisustvovao niko iz Titove porodice, niti advokat.

Da je Titov sef poharan, jer nedostaju razni vredni predmeti, tvrdi Titov unuk Josip – Joška Broz, narodni poslanik i predsednik Komunističke partije Srbije.

Broz je za medije više puta pričao o suđenju za Titovu imovinu, koje traje unedogled, i naveo da mu je jedan od sudija iz tog postupka rekao da dosta imovine nedostaje, a da je to uzeo neko iz vlasti, koje su se smenjivale od osamdesetih godina prošlog veka!

Josip Broz navodi da ne zna zašto Nikolić nije hteo da neko od porodice prisustvuje otvaranju sefa, te da oni i dalje ne znaju šta je sve komisija koju je formirao bivši predsednik Srbije tada popisala.

Broz kaže da „sudstvo neće da se zamera vlasti i da je zato njegov postupak najduži u istoriji“.

Zastupnik Brozovih u ranijoj izjavi za medije izrazio je sumnju da porodica verovatno neće dobiti ništa, jer se od početka grešilo.

Nisu prisustvovali otvaranju sefa, tako da je sve što je popisala komisija za porodicu irelevantno, a dobijeno je i neko veštačenje bez suda.

Komisija je 2013. „decidirano“ navela da pokretnosti iz ovog sefa ne spadaju u Titovu zaostavštinu i podržala nalaz veštaka da je to bilo vlasništvo Karađorđevića, ali ni do danas se ne zna kompletan spisak sefa.

U sefu, navodno, gotovo svaka stvar nosi inicijale ili pečat kraljevske porodice Karađorđević.

U sefu je, prema dostupnim podacima, pohranjeno 11 platnenih vreća sa raznim dragocenostima.

Komisija je popisala, između ostalog, oko 30 kilograma zlata, kao i poluge od srebra i platinaste pločice.

Pronađeno je i više od 2.600 zlatnika i 150 komada nakita, neki sa likom kralja i kraljice.

U vrećama je nađeno i ordenje, medalje, plakete, srebrno posuđe, upotrebni predmeti od zlata, uključujući krunu kraljice Marije, numizmatička zbirka, novac…

Ovde je reč, uglavnom, o zlatu za koje se ne zna kako se našlo u Titovoj rezidenciji i čemu je trebalo da služi, kao i jednom broju dragocenosti i odlikovanja iz zaostavštine kraljevske porodice Karađorđević.

Špekuliše se da je moguće da je ovo zlato bilo uzeto iz državnih zlatnih rezervi, kako bi bilo na raspolaganju Titu i rukovodstvu zemlje u slučaju neke nužde ili nepredviđenih okolnosti, kao što su agresija na zemlju ili neke slične okolnosti.

Prvom osnovnom sudu u Beogradu, gde su Brozovi vodili ostavinsku raspravu o Titovoj imovini, stigao je 2013, posle nalaza komisije i veštačenja, podnesak naslednika Karađorđevića, koji su prvi put na ovaj način tražili da vide šta se nalazi u čuvenom depou 555 u NBS, i da se uključe u ostavinski postupak, ali sud to nije dozvolio.

U svom obraćanju javnosti krajem 2018. prestolonaslednik Aleksandar je rekao da „članovi dinastije imaju dokaze da ovo blago pripada njihovoj porodici“.

Ostavinska rasprava Brozovih počela je još decembra 1983, a novi momenat desio se 2002, kada je Savezni ustavni sud proglasio neustavnim Zakon o upravljanju društvenom svojinom koje su imovina Josipa Broza.

Otvoren je nov proces, u kome treba utvrditi šta su Titove lične stvari. Predmet o ostavinskoj raspravi o Titovoj imovini iz Prvog osnovnog suda, prešao je u nadležnost Višeg suda u Beogradu, a izgleda trajaće još dugo, jer se tačno ne zna ni šta je Titova imovina, koju naslednici treba da dele.

Prvi osnovni sud u Beogradu odbio je 2016. da bilo šta od stvari iz sefa vrati Titovim naslednicima, ali i Karađorđevićima, koji su potraživali ono što smatraju da pripada njima.

Javnosti, do sada, nije saopšteno šta je državna komisija 2013. pronašla u vrećama iz depoa 555.

Šta se nalazi na spisku, komisija, navodno, ne može da objavi sve dok vlada Srbije ne skine oznaku tajnosti sa tog predmeta?!

U svakom slučaju, u sefu koji je otvorila i popisala tročlana komisija, nalaze se, uglavnom, sve stvari sa spiska, koji je sačinilo Predsedništvo SFRJ, rečeno je nezvanično u Nikolićevom kabinetu 2017. (a preneli neki mediji).

Ovo zvuči neverovatno ako je u međuvremenu od 1982. do 2013. nestalo dosta vrednih stvari, kako tvrde Brozovi.

To stvara sumnju da su nestale, pre svega, samo Titove stvari i dragocenosti bez njegovih ličnih oznaka, a ostavljene, prvenstveno, pokretnosti Karađorđevića sa njihovim žigovima i drugim oznakama, jer je Nikolićeva komisija tvrdila da se u sefu nalazi uglavnom blago kraljevske dinastije.

Tek kada se ovaj zamršeni sudski postupak završi, koji ima dosta nepoznanica, ponovo po nalogu suda popišu sve stvari u depou 555 i sačinjeni novi spisak uporedi sa ranijim spiskom Predsedništva SFRJ iz 1982, a zatim to obelodani, javnost i naslednici će biti u mogućnost da saznaju šta se nalazi u tajanstvenom sefu i šta nedostaje.

Vrednost blaga decenijama zapečaćenog u depou NBS mogla bi onda da bude procenjena od strane novog veštaka u postupku restitucije Karađorđevićima, kojeg bi angažovala Agencija za restituciju kada bude odlučivala koliko obeštećenje pripada kraljevskoj porodici.

Autor je naučni savetnik – redovni član Nezavisnog društva ekonomista Srbije