Staljin forever 1ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Naravno, sovjetskom propagatoru marksizma/komunizma do umetnosti je bilo stalo kao do lanjskog snega, ali je njegov politički um dobro zaključio da se putem filma najbrže, najubedljivije i najmasovnije može širiti ideologija koju je on zastupao.

Tu sentencu dobro je upamtio njegov naslednik J. V. Staljin i majstorski je sproveo u praksi (marksizam inače zagovara jedinstvo teorije i prakse).

Po stupanju Staljina na vlast snimljen je niz propagandnih filmova „iz života“ u kojima je on bio centralna figura.

Ti filmovi urađeni su baš u svrhu jačanja kulta Staljinove ličnosti u kojima se, po rečima teoretičara filma A. Bazena, ovaj diktator predstavlja kao sveznajući i nepogrešivi.

Filmovi i anegdote o mitu Staljina mogu biti otrežnjujući i poučni za sve one države čiji režimi sadrže klicu staljinizma (što će reći totalitarizma, centralizma, autoritarizma).

U filmu „Zakletva“ posebno upečatljiva je scena sa traktorom.

Rano izjutra dolazi na Crveni trg prvi poljoprivredni traktor izrađen u SSSR.

Mašina se tobože iznenada pokvari, a očajni traktorista nikako ne uspeva da pronađe kvar.

A onda, kao slučajno, tuda prolazi drug Staljin sa kolegama iz Vrhovnog sovjeta.

On zabrinuto pita o čemu se radi, a zatim samouvereno prilazi motoru, opipava ga vrhom prsta i pred posmatračima postavlja dijagnozu: „Svećice“!

Na kraju, pošto zameni ili podmaže svećice, svejedno, slavodobitnički  seda za volan i pravi traktorom tri kruga po Crvenom trgu.

Poruka je jasna: ono što niko pa čak ni stručnjak ne može, može samo jedan čovek – On, Staljin.

Da je u to vreme bilo i modernijih tehničkih naprava kakvih ima danas – savremenih žičara i gondola, na primer, kranova za „pomeranje brda“, medicinskih respiratora i slično, sigurno bi taj genije i njima bolje i lakše upravljao nego profesionalci.

Da ne govoriomo o arhitektonskim i urbanističkim rešenjima u kojima bi takođe bio neprikosnoven.

Od mnoštva anegdota o Staljinu izdvaja se jedna koja bi nama ovde i sada, baš kao i opisana scena iz filma, mogla biti bliska.

Elem, na nekakvom narodnom skupu kome je prisustvovala i neka strana delegacija, Staljin je prilazio ljudima, rukovao se sa njima i milovao decu.

Na to se jedna žena-aparatčik obratila gostu otprilike ovakvim rečima: „Vidite kako je drug Staljin dobar čovek. On miluje ovu decu, a da hoće – mogao bi da ih pobije.“ Sic.

Racionalni zaključak: kada se sva vlast nalazi u rukama jednog čoveka, onda je on pravi gospodar života i smrti čitavog naroda.

Mitološka interpretacija: ovaj događaj pokazuje da je Staljin tako human čovek i brižan roditelj koji bi na nekim izborima mogao nastupati, na primer, pod sloganom „Za našu decu“.

Filmovi i anegdote ovoga tipa imaju i svoje naravoučenije: Živ je Staljin, umro nije… Dakle, Staljin za sva vremena i za sve režime – diktatorske, ali i neke koji su se u međuvremenu „demokratizovali“.

P. S. Svaka sličnost sa stvarnim ličnostima i događajima u Srbiji slučajna je.

Autor je kulturolog

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.