Otuda se uglavnom s odobravanjem gleda na osnivanje dve komisije zadužene za bavljenje posledicama bombardovanja 1999.
Velika je šteta što mandat komisija ne obuhvata prebrojavanje žrtava. To je bez sumnje najdirektnija i najvažnija posledica našeg rata sa NATO-om. Sramota je da i posle skoro dve decenije nagađamo da li je izgubljeno 750 ili 3.500 ljudskih života. Malo koji evropski narod bi dopustio da imena svih stradalih ne budu još davno sa dužnim uvažavanjem uklesana u kamenu.
S druge strane, dobro je što će se ispitivati stanje životne sredine. Zagađenja enormnih razmera nastala su rušenjem petrohemijskih i drugih industrijskih postrojenja, uključujući skladišta, trafostanice itd., ali je istina da smo se mi i pre i posle bombardovanja nemilosrdno odnosili prema sopstvenom prirodnom okruženju. Osim političkih uslova (definisane granice, čvrste institucije sistema, nezavisno sudstvo, garantovana prava i slobode građana, slobodni mediji), od pridruživanja Evropskoj uniji najviše nas deli dostizanje neophodnih ekoloških standarda. Svet može da razume naše muke sa rasejanim hemijskim otrovima i da nam pomogne, a bez obilate finansijske podrške u tom pogledu malo možemo da učinimo.
Razumno je i što se odustalo od prvobitnih zahteva da se obrazuje komisija „nezavisna“ od postojećih stručnih ustanova (Instituta za javno zdravlje „Batut“, Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja itd.) zbog sumnje u njihovu navodnu neobjektivnost. Sva istraživanja obavljaće, što je jedino logično, postojeći kadar koji se tim poslom redovno bavi u svojim laboratorijama.
Šta je onda problem? Pa, nevolja je što su „presude“ već donete. Medijska baražna paljba obilato nam je usađivala u svest da su „NATO bombe povećale broj obolelih od raka“, da je, bar delimično, za tu situaciju „odgovoran osiromašeni uranijum“, da je sve to već „dokazano“ itd. U međunarodnoj naučnoj zajednici te tvrdnje mogu samo da naiđu na podsmeh. A koji narodni poslanik će da se isprsi i ustvrdi da predsednik Republike i predsednica Narodne skupštine greše (ovaj autor hoće da veruje da su ih obmanuli politikantski nastrojeni pojedinci)?
Suočimo se sa činjenicama:
1. Tvrdnja da nam je, zbog bombardovanja, rizik pojave raka 2-3 puta veći nego u drugim zemljama rezultat je manipulacije nedostojne ozbiljnih ljudi. Sve bolesti karakteristične za pozno životno doba kod nas su mnogo češće, a bolesti novorođenčadi mnogo su ređe kada se prikazuju na tako izvitoperen način. Srbija ima jednu od najstarijih populacija na svetu, pa kod nas umire 15, a u nekim arapskim zemljama samo tri od 1.000 stanovnika godišnje. Kada se računa na pošten, jedino ispravan način, tj. kada se uzima u obzir uzrast, potpuno splašnjava demagoški balon o našem navodnom masovnom stradanju od raka.
2. Ne postoji nikakva neuobičajenost u kretanju učestalosti raka u Srbiji. Porast stopa u najvećoj meri je posledica starenja populacije, a karakteriše i ostale zemlje koje se nalaze u tzv. trećoj fazi epidemiološke tranzicije. Po obolevanju zauzimamo neupadljivu sredinu, a po umiranju smo na 9. (muškarci), odnosno 8. (žene) mestu među 36 evropskih zemalja. Rizik umiranja od raka u centralnoj Srbiji bio je isti 2005. i 2015. godine. Slično važi i za Vojvodinu.
3. Agresivnom propagandom nametnuta je predstava o navodnom naglom skoku učestalosti raka krvi i krvotvornih organa (leukemija i limfoma) 2006. godine. Istina je sasvim suprotna: ovih tumora je te godine beleženo čak manje nego prethodne, 2005. godine. Leukemija i limfoma bilo je isto 2003. i 2011. godine, bez ikakve naznake odstupanja od očekivanja.
4. Nema ni „epidemije“ dečjeg raka u Srbiji. To garantuju stručnjaci koji se bave registracijom raka, uzimajući u obzir elemente neophodne za ocenu (obim, kvalitet podataka itd.).
5. Takođe se natura lažna predstava o stradanju od raka u rubnom području centralne Srbije, gde je jedino korišćena municija sa osiromašenim uranijumom (OU). Podaci ubedljivo pokazuju da se, zavisno od kriterijuma (obolevanje ili umiranje od raka, muškarci ili žene, godina posmatranja), Pčinjski okrug ne nalazi na prvom, već na poslednjem mestu ili blizu njega među 18 okruga u Srbiji.
6. Kao i drugde u svetu, u Srbiji ima prirodnog uranijuma, jer je jedan od 20 najzastupljenijih elemenata u Zemljinoj kori, ali nema OU. Nije ga bilo ni godinu-dve posle bombardovanja, osim na mestima gde su nalaženi meci, pa su stavljani u buriće i uskladištavani u Institutu „Vinča“. Na poluostrvu Luštica, jedinom crnogorskom lokalitetu gađanom OU, Izraelci su podigli ekskluzivan hotel.
7. Poput ostalih teških metala, uranijum je toksičan, ali nešto manje od svojih hemijskih srodnika, olova i žive. Zato je korišćen za pojačanje sjaja zuba, u fotografskim laboratorijama i sl., a svaki Boing sadržavao je, zbog stabilnosti, između 500 i 1.500 kg OU. Pošto niko ne spori njegovu toksičnost, neukusne su zlurade opaske kako je „možda čak i lekovit“.
8. Ovaj hemijski elemenat je slabo radioaktivan. Na područjima bombardovanim OU povećavao je prirodni nivo radioaktivnosti za oko jedan odsto, a u najintenzivnije gađanim regionima Iraka za manje od pet odsto. Cinična primedba kako „mora da je koristan“ sasvim je tačna ukoliko je alternativa izlaganje 13 milijardi puta radioaktivnijem polonijumu 210 (u šta se, nažalost, lično uverio pokojni ruski špijun Litvinjenko).
9. Najuglednije naučne ustanove u svetu ne prihvataju vezu između uranijuma (čak i ako je obogaćen, a ne osiromašen) i raka. Međunarodna agencija za istraživanje raka, kao vrhovni naučni arbitar, navodi preko 500 sigurnih, verovatnih i mogućih kancerogena, ali među njima nema uranijuma.
10. U naučnom svetu se odbacuju spekulacije o opasnim oblacima OU rasejanim po velikim prostranstvima (Černobilj je sasvim različita priča), pa se rizik od OU vezuje za dve situacije: a) udisanje čestica OU u trenutku eksplozije, i b) gelere OU zaostale u telu. Amerikanci već više od četvrt veka, još od prvog Zalivskog rata, prate svoje veterane izložene „prijateljskoj vatri“ i nalaze samo minimalne laboratorijske, ali ne i klinički jasno ispoljene promene.
11. Pozivanje na sudske presude kao „argumenat“ o vezi OU i raka zvuči smešno među ozbiljnim svetom, jer uzročno-posledične veze ne utvrđuju sudovi, već naučnici.
12. Još manju težinu nosi zaključak neke italijanske parlamentarne komisije. Čak i da ga ne osporavaju stručnjaci, posebno iz njihovog Ministarstva odbrane, i da se svojih izjava nije javno odrekao glavni „svedok optužbe“, profesor Đorđo Trenta, taj dokument bi ostao oruđe političkog prepucavanja, a ne relevantan niti iole vredan naučni dokaz.
13. Jedino naučno prihvatljivo iskustvo Italijana angažovanih na Balkanu je sledeće: 71.144 italijanska veterana angažovana na KiM i u Bosni imala su nižu smrtnost – i od svih uzroka i od raka – u poređenju sa svojim parnjacima stacioniranim po garnizonima van Balkana. U naučnoj literaturi objavljeni su podaci o vojnicima i iz drugih zemalja – Nemačke, Holandije, Danske, Švedske, Norveške i Kanade – a rezultati su bili slični. Sumnjičavima ostaje da izuče tzv. fenomen zdravog rad/tnika.
14. Naučna kritičnost zahteva otvoren um, pa se teoretski ne može isključiti mogućnost pobijanja rezultata velikih epidemioloških studija kojima je na osnovu 65-godišnjeg praćenja zaključeno da nema dokaza o kancerogenom delovanju uranijuma. To bi bio najveći doprinos srpskih stručnjaka svetskoj nauci još od otkrića Milutina Milankovića, pre više od 80 godina. Mala je, međutim, verovatnoća da baš po ovom pitanju dostignemo te istraživačke visine.
15. Anegdotski zvuči da o uzročno-posledičnim mehanizmima u oblasti zdravlja i bolesti neprikosnoveno sude fizikohemičari, inženjeri i po neki kliničar, a ne epidemiolozi, kojima je to prevashodni posao. Posebno je zanimljivo što podatke Registra za rak ne iznose u javnost stručnjaci koji se time bave, već potpuno izobličene cifre, kao posrednici, nameću pojedinci bez ikakvog osećaja odgovornosti.
16. Zabrinjavajuće je što se za NATO plaćenike proglašavaju stručnjaci koji se pozivaju na elementarne naučne istine, a ksenofobima, manipulantima i, u najboljem slučaju, dobronamernim neznalicama se iskazuje uvažavanje zbog „viška patriotizma“.
17. Predsedništvo i Skupština Srpskog lekarskog društva prepoznali su pojavu da se odsustvo argumenata o raku i OU zameni diskvalifikacijama, pa su upozorili: „Svaki stručnjak koji pokuša da ukaže na istinu biva bez mere, ukusa i osnove vređan i ponižavan.“
Vredi citirati još neke stavove ovih najviših organa Društva:
– „Naša javnost se uporno zastrašuje navodnom epidemijom raka i pretećim katastrofičnim scenarijom o sve masovnijem pomoru od ove bolesti, a roditeljima se usađuje nepostojeći strah od vakcina.“
– „Neodgovorni pojedinci se u ime struke pozivaju na podatke Instituta za javno zdravlje ‘Dr Milan Jovanović Batut’, istovremeno ih grubo krivotvoreći.“
– „Došli smo u situaciju da preovlađujući deo građanstva prihvata ove nakaradne poruke, što ima ozbiljne negativne posledice po javno zdravlje.“
– „Lažna predstava o epidemiji raka i sveprisutnoj zagađenosti životne sredine kancerogenima na koje se ne može uticati nameće fatalizam i odustajanje od delotvornih preventivnih mera (prestanak pušenja, fizička aktivnost, pravilna ishrana, izbegavanje polno prenosivih i drugih infekcija značajnih za pojavu raka, itd.).“
Treba li dodati nešto ovim zapažanjima?
Ali, vratimo se početku: Koliko će komisije imati snage da tragaju van nametnutih okvira, kada su im odgovori već unapred dati? Ovo utoliko pre što će u tim telima preovlađivati članovi kojima je od početka već „sve jasno“.
Autor je profesor univerziteta, epidemiolog
Razumes se ti u uranijum ko Marica u zvezde
A, vi se, ocito, razumete.Odmah u Komisiju da nam saopstis „istinu“..Ili, naci ce se neko, takvih je u Srbiji najvise.
prepostavljam da si ti strucnjak…
Nekada bilo, nikada se i nikome ne ponovilo .
Ne mora se biti fizičar ili doktor medicinskih nauka da bi se iz raspoloživih informacija shvatilo da se ne radi o bilo kakvoj stvarnoj brizi za javno zdravlje. Dovoljno je biti elementarno medijski pismen. U pitanju je najobičnija manipulacija koja je usmerena ka držanju stanovništva u paranoičnom strahu od Zalada. U pitanju je besomučna anti NATO kampanja finansirana iz Kremlja. To što ovde nailazi na plodno tlo zasluga je države, njenih medija , njenih tzv. intelektualaca. Drugim rečima , istih onih koji su zemlju i uveli u rat sa NATO..
U pitanju su privatni interesi gupe ljudi koji rado i besramno manipulišu informacijama ili plasiraju kompletne laži.
Hajde, keve ti, kazi nam ko ti je iz Kremlja dojavio da oni finansiraju anti NATO kampanju. Ziva nisam da saznam.
Misliš da osiromašeni uranijum nema negativno dejstvo na zdravlje? Ili možda čak ima i pozitivno dejstvo? Na primer Luis Slotin je baš osetio pozitivno delejstvo uranijuma i plutonijuma. Kao i onaj japanac Hiroshi Coushi od rastvora uranijum nitrata. Ili oni srećnici što su upznali Malog dečaka, napravljenog od uranijuma…
Zašto mi uporno brišete komentare na neke em glupe,em izdajničke stavove nekog ‘stručnjaka’ Zorana Radivsnkvića,te nekog ljapera Novobeogradjanina (koji se otvoreno i vulgarno ruga velikoj drami i patnjama proteranih Srba s Kosova i Metohije s njihivih vekovnih ognjista – ne dao,mu,Bog da se on obogati kako su se oni ‘obigatili’),te hohštaplerskog antisrpskog komentara Zox-a i njima sličnim idiotima?Ispada,po njima,da su nam Amerikanci, i svi iz zočinačkog NATO-pakta, veliki prijatelji zato što su nas bombstfovali,a da nam Rusi,koji nas nisu bombardovali,i koji svuda redom štite interese Srba, – neprijatelji!Ma,nemojte ni reći!Kakva naopaka logika,kakav bezobrahluk!Ali,eto,njihove sramne komentare niste izbrisali,nego ste ih ostavili kao reklamni pano!!Kavo je to ponašanje Redakcije ‘Danasa’?
Aman ljudi! Dokle vise ovaj covek?! I dokle vise njegovi argumenti ili tzv. argumenti koje naucismo napamet? Kad bi covek citao samo ove novine rekao bi da je u Srbiji jedini strucnjak na ovu temu ovaj covek!? Imate li vi jos nekog sagovornika? Znate li da da epidemilozi nisu strucnjaci za rak?
E, Petre Petroviću, žalosti stvarnosti naše. Pa, koja je struka najviše doprinela otkrivanju uzroka nezaraznih bolesti, ako ne epidemiologija? Da niste ućili napamet, već sa razumevanjem, sve bi Vam bilo jasno.
@Zoran Radovanovic Gospodine Radovanovicu, kako god da smo ucili, napamet il s razumevanjem, ne bi nam opet bilo jasno jer je poenta sto nismo ni nauceni kako uciti, a ono sto jesmo nauceni je izrazito sumnjivog kvaliteta. Primera radi, ja sam master elektrotehnike, i do momenta citanja ovog vaseg teksta ja sam ziveo u ubedjenju formiranom od televizije do skole kako je obogacen Uranijum visoko radioaktivan i kako je izrazito kancerogen (nekad sam to verovao i za osiromasen). Posle citanja vaseg teksta, proverio sam na vikipediji i na sajtu WHO njihove preporuke i cinjenice o Uranijumu, i evo, shvatio sam kako sam vec vise decenija ziveo u zabludi, Uranijum je stvarno slabo radioaktivan i nije kancerogen sem ako se udise, u stvari je toksican i ni u tom nije izrazit. E sad, ja sam, potaknut vasim tekstom i ovom raspravom, cinjenice proverio kod kredibilnih, naucnih, izvora i promenio moje misljenje u skladu s tim. Mnogi to nece uraditi, vec ce se grcevito drzati svojih predubedjenja i onog u sta zele verovati, nezavisno od tog kolko su obrazovani, jer ono sto se ne uci u nasim skolama je sta je nauka i kako joj pristupiti. Odnos prema nauci kod nas je ko prema necem na sta smo primorani jer nam donosi novce, al religiju i opstenarodna ubedjenja dojmimo necim sto daje odgovore na sva zivotna pitanja. Na svakom mestu di se to dvoje suprotstave, mi cemo dati prednost religiji. Mi smo izrazito konzervativni, a za nauku je potrebna otvorenost pogleda.
Samo napred u borbi za cinjenice i istinu, svaka vam cast, to je borba u kojoj nemate skoro nikakve sanse protiv golijata narodne gluposti, zatucanosti, tvrdoglavosti, politickog manipulrianja i konzervativizma, al nemate ni prava za odustati. Vi ste profesor, doktor nauka, ovo drustvo je ulozilo u vas, vi ste ulozili u sebe, i koja ce biti poenta svog tog ako ovo drustvo bar malo ne ucinite boljim, ako ga bar malo ne prosvetlite i ne prosvetite? To treba biti cilj i vas i vasih kolega, a ne saginjanje glave s parolom „pusti ti to, ne petljaj se, ne mos ti to promeniti, samo radi svoj posao“. Mozete, i morate, ta ko ce drugi ako necete vi, ciji je to posao ako ne vas? Morate jasno, glasno i uporno ukazivati sta je istina a sta je neistina.
Prpošni Vladimire, bio sam supervizor najambicioznije i najskuplje studije u kojoj je, između ostalog, ispitivan uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje posle NATO bombardovanja (u pitanju je bio prvi zalivski rat). A, koje su Vaše reference, osim što poznajete tu Maricu i gledanje u zvezde?
Gospodine Radovanoviću želim Vam uspeh u radu I molim da ne davite javnost svojim tvrdnjama. Zar Vam nije jasno čemu je služila ta Vaša najambicioznija i najskuplja studija? Svu priču oko OU je započeo otac jednog američkog vojnika koji je ranjem šrapnelom u tenku u toku prijateljske vatre iz drugog američkog tenka koji je koristio probojna zrna od OU a ta grupa koja je radila tu studiju je trebala da pokaže da to nije opasno. Sledeće, NATO nije učestvovao u Prvom zalivskom ratu. Drugo, zbog čega američka vojska ima priručnik o postupanju sa zrnima od OU i merama zaštite u rejonima u kojima je upotrebljavana ta municija? Ili hoćete da dokažete da i to ne postoji? Izvinjavam se mnogima Vašim kolegama ali zbog stručnjaka Vašeg profila imam veoma nisko mišljenje o karakteru i znanju lekara. A ako spustite nos i pogledate o čemu stručni i pošteni ljudi koji se bave problemom OU govore možda nešto i naučite. OU kao i prirodni uranijum nisu toliko opasni kao izvori spoljašnjeg zračenja (potrebno je da oko 80 sati držite zrno pa da se pojave posledice (opekotine i sl.) ali je opasan ako je aerosoliran i u takvom obiku udahne (radiotoksičnost i hemotoksičnost) a to je najveći problem kod vojne primene (a kontrategovi u avionima i brodovima, zaštita od zračenja i sl. je nešto drugo). Dalje, pročitajte komentare pametnih ljudi kao što je gospodin Aleksandar Mihailovic i drugi i prestanite da smatrate da ste bogom dani da svima nama solite pamet. A ako ste pravi naučni radnik Vi bi ste prvi trebali da uvažite i dugačija mišljenja od svog i da se suprostavite argumentima (izvinite ali studija koju finansira NATO (SAD) kojom želi da „opere ruke“ i nije vVam neka referenca)
Pokušah da Vam objasnim, dragi moj Dragane, ali vidim da ne vredi. Prvo, zar jasno ne napisah da se opasnim smatraju samo udisanje u trenutku eksplozije i geleri u telu? Ne navedoh li da ni kod jednog tako izloženog vojnika ni posle 25 godina nisu uočeni znaci bolesti? Drugo, zar niste primetili da ne prenosim samo svoj stav, već mišljenje Predsedništva i Skupštine Srpskog lekarskog društva? Treće u ratu 1991. učestvovalo je oko 600.000 Amerikanaca i skoro 100.000 vojnika iz drugih NATO zemalja. One koji se nisu odazvali pozivu (koliko se sećam, Francuze) SAD su kaznile gubitkom poslova na posleratnoj obnovi regiona. Četvrto, nije me angažovao NATO već UN. Peto, Amerikancima je odgovaralo da se nazidaju što veći troškovi za saniranje šteta, jer im se taj novac direktno prelivao na ime kompenzacije za oslobađanje Kuvajta. Sedmo, sve najgore mislim o tom napadu na Irak s lažnim povodom, utoliko pre što znam za surovosti počinjene prema iračkim vojnicima. Osmo, da li je do Vas doprla moja osnovna poruka da nema epidemije raka, pa je logički sporno da raspravljamo o navodnom uzroku nepostojeće pojave. Deveto, slobodan sam da Vam ukažem da Vam se dopis ne odlikuje pismenošću. Ako za nekoliko decenija života (pretpostavljam da ste punoletni) niste savladali ni svoj maternji jezik, odakle Vam pravo da se smatrate kvalifikovanim za mnogo komplikovanije teme, utoliko pre što ste se nameračili na društvo koje u ovoj zemlji uživa ugled još od 1872. godine.
Posledice bmbardovanja se i danas osecaju.
Pitajte one kojima je neko oboleo od raka šta misle.
Uvaženi stručnjak govori o laicima i kompetentnim osobama, koje su njegove reference da govori o ovom problemu zračenja kao epidemiolog, da li je stručnjak i za sve vrste jonizujućih i nejonizujućih zračenja? Da li je pravi termin uranijum ili uran? Koji je procenat umrlih od kancera u Srbiji u odnosu na broj obolelih i kako je to u Evropi i svetu? Ako se teži istini mora da se zna da je taj procenat za Srbiju poražavajući. Zbog čega uvaženi epidemiolog upire prstom samo u OU, da li pravi razliku u odnosu na uran u prirodi i njihovu štetnost, te da li zna da li u prirodi ima plutonijuma i kako nastaje, da li je opasniji od urana ili ne? Šta misli poštovani profesor o „koktelu“ OU, plutonijuma, hemije sejane iz aviona koja se i dan-danas seje, hemije i toksičnih materija iz porušenih fabrika i toksičnih materija iz 230.000 tona eksploziva bačenog na Srbiju? Da li postoji neka sinergija između njih i koliko je taj „koktel“ ušao u lanac ishrane? Da li profesor ima podatke o raznim mutacijama i na kojim mestima i u kojim regionima su registrovane? Da li profesor misli da su u Italiji sudske postupke vodili laici i da su italijanski vojnici odglumili boleštine i mnogi i smrt, te da odbrana nije angažovala naučnike, kao i tužba? Da li profesor zna zbog čega su američki vojnici koji su vojnim brodom samo prošli blizu Fokušime dobili od Japana po 2 miliona $ i zbog čega posle nekoliko godina od SAD traže još po 30? Da li su svi oni bez naučnika koje samo Srbija ima? Znate li ko je lansirao da je OU koristan u manjim količinama a u koktelu sa drugim čak i „lekovit“?
Pa normalno je da uranijumska municija ne šteti pilotu koji upravlja avionom a nedaleko od njega je municija sa osiromasenim uranijumom. Medjutim, prilikom proboja municije kroz cilj – beton on se zagreva i tada dolazi do ispustanja elemenata koji su štetni.
Lep clanak. Konacno da se pojavi tekst sa argumentima, a ne samo lupetanja i nagadjanja raznih. Ja bih samo dodao da komisije mozda treba da se bave i psihickim posledicama nastalim zbog bombardovanja i idiotske politike vodjene na ovim prostorima jos od kraja 80.tih. Mi pricamo o promilima ljudi koji su mozda izlozeni zracenju, a zanemaruje se da je skoro cela populacija traumatizovana i u beznadju. A sa AVovom politikom se sve to samo produbljuje. Tako da uranijum moze da se zanemari kad se gleda klinicka slika u nas…
Ovaj tekst je u rangu sa ostalim „otrova nas NATO“ tekstovima. Zasto lepo za svaku stavku ne postoji i prateci link ka istrazivanju?
„Svi kazu“, „svi znaju“, „ruska/americka/italijanska istrazivanja“ super okacite neki link…
За све области је овај стручњак, осим у својој области, епидемилогији, ничим се ниси укључио у објашњење да је здравље деце засновано на правовременој вакцинацији. Уместо да си раскринкао необразовано друштво против вакцинације деце, бавиш се другим питањима, како рече један у коментару разумеш се у ОУ и последице као Марица у …….
Slabo citas novine Dragane, dr. Radovanovic je dosta pisao u Politici o vakcinaciji.
Inace, doktor ima podatke iz Batuta i moze da govori da li je povecanje oboljevanja prisutno.Zasto se formira skupstinska komisija, ZASTO TO NIJE REDOVAN POSAO MINISTARSTVA ZA EKOLOGIJU?. Neki politicki cilj ima ovo formiranje komisije pa valjda cemo usput saznati KOLIKO STETE NAM JE DONELO MILOSEVICEVO INACENJE SA SVETOM!
Gledala na HRT da je Madjarska prva a Hrvatska druga po oboljevanju od Ca.
Зашто не одговори на питање у емисији „Да, можда, не“ које ти је поставио један од учесника: “ Да ли би са својом породицом, ако кажеш да осиромашени уранијум није опасан, живео наредних 10 година на деконтаминираном подручју?“
Na dekontaminiranonom sigurno bi kada bi bilo drugih uslova da se tamo zivi. Problem je kontaminirano podrucje, ali vi ste strucnjak, pa valjda to znate
Zoki, a da ti naučiš da čitaš? Čovek je sto puta ponovio da to što nije kancerogen ne znači da nije toksičan.
Da citiram Dejvida Kameruna: „Jer na glupo pitanje dobijate glup odgovor“, A Zoran Radovanovic je do sad vec pokazao kako se ne zeli baviti suvise glupim pitanjima. Sta bi tacno bilo da je rekao „ae, ocu“, a nista ga nije sprecavalo za reci? Bas nista ne bi bilo, nit bi on ziveo tamo nit bi bilo sta dokazao jer bi sledece pitanje bilo „e ae bas da te vidim“ s jednim „ne sme“ koje bi ostalo za lebditi u vazduhu i sto ne bi bas odavao dojam strucnog coveka vec bi licio na ovo troje poluobrazovanih a suvise agresivnih, bucnih i napadnih osoba. To je neko pravilo, snaga, brzina, kolicina i napadnost govora je obrnuto srazmerna snazi i kolicini argumenata koje posedujes.
Odličan tekst, samo činjenice.
Postovani komentarori ovog clanka, molim vas da mi odgovorite na sledece pitanje: gde su bili svi ti strucnjaci koji nam sada otkrivaju stetnost osiromasenog uranijuma 1998. Godine, dakle oko prvog nagovestaja da ce do toga doci, da nas tada obaveste i ne samo nas nego i one koji su propovedali da nama niko i nista ne moze… imali su neka druga posla? Sram ih bilo!
Odličan, stručan tekst. Srbija, zemlja pokvarenog, nemoralnog i nezrelog naroda (svih pol.opcija) je plodno tle za propagandno vršljanje, kako ruskih službi i njenih net sekcija, domaće gamadi iz službi, tako i zapadnih feminističkih sekti otelotvorenih kroz nvo i njihove medije i novinarke.
Ukratko gamad koja ima svoje interese, koje sprovode zaglupljujući i onako glup narod (Po istraživanju engleskog psihologa od pre nekoliko godina, zadnji na lestvici inteligentnih nacija Evrope (čak su i Albanci i Bošnjaci iznad nas po prosečnoj inteligenciji, prema tom istraživanju).
„Posledice bmbardovanja se i danas osecaju“-Samo na onima koje je nato promašio!
Može li, prvo, Radovanović da objasni svoje veze, a koje je objavio sajt B92 o njegovim vezama sa farmako gigantom Glakso Smit Klajn, da to ispitaju nadležni organi, pa ako je čist, to bi ga tek onda kvalifikovalo da priča na ove teme.
A zasto ste cekali od 1999-te da ovo sve kazete. Za 19 godina mnogo je propagande usadjeno u glave ljudi. Srpska psiha, logika, zakljucivanje su totalno poremecene od svekolikog trovanja raznih patriota.