Studentsko usmeravanje srpskog društva

Oni su u toku minulog petomesečja usmerili srpsko društvo i državne organe na put izvorne demokratije, a njihove snažne aure su osvetlile kakvo neprocenjivo blago Srbija ima u svojim nedrima.

Ne žaleći snagu mladi su peške prokrstarili Srbiju i Evropu od grada do grada, od sela do sela i svima belodano pokazali da aktuelne politokrate državom i društvom, na svim nivoima vlasti, upravljaju nedemokratski, netransparentno, koristoljubivo, i da se prema najdragocenijem domaćem resursu – ljudskoj energiji odnose okupatorski.

Kao i to da srpske vladajuće autokrate suštinski ne razumeju pojam energetske efikasnosti i njen značaj za razvoj društva i države, pa se prema energiji građana odnose kao prema nepresušnom resursu, koji bez milosti troše „kako, koliko i kad im se navije“ uz ignorisanje svake kontrole i bez istinitog obaveštavanja javnosti o stvarnom stanju stvari.

Obvojnica poruka koje su naši mladi do sada isticali nastoji da usmeri aktuelnu i sve buduće vlasti u Srbiji prema stalnom, demokratskom, povećavanju efikasnosti državnih organa, društva i privrede, da bi se trajno ostvarilo nekoliko ciljeva o kojima će biti reči u narednom tekstu.

Prvi cilj je unapređenje i sinhronizacija funkcionisanja državnih i društvenih institucija i smanjivanje nedopustivo velikog društveno-političkog trenja u tolerantne granice, imajući u vidu da je trenje istovremeno i uslov postojanja života, ali i mera njegovog kvaliteta.

Drugi cilj je uređivanje, osvetljavanje i stroga kontrola svih tokova novca i svođenje korupcije i drugih nezakonitih radnji na najmanju moguću meru, kako bi se smanjili troškovi i u proizvodnji, i u prenosu, i u potrošnji društvene energije, a time i gubici tog nemerljivo važnog resursa, jer je, kao što je poznato, tokom razvoja ljudsko društvo u novac „indukovalo“ mnoge energetske atribute, koji se manifestuju kao realna pokretačka snaga u svim društvenim i privrednim delatnostima.

Treće, mladi zahtevaju izradu, ozakonjivanje i stalnu promociju dugoročnih, srednjoročnih i kratkoročnih razvojnih programa, radi bitnog unapređivanja kvaliteta i efikasnosti svih državnih i društvenih podsistema, sa naglaskom na pravosuđe i javno informisanje, sa preciznim, merljivim, zadacima za reformu upravljačkih struktura, uz definisanu finansijsku podršku države i timove kompetentnih stručnjaka koji će da implementiraju, prate, sprovode i obaveštavaju nadležne organe i javnost o postignutim rezultatima i o potrebama za korigovanje pripremljenih mera.

Četvrto, mladi zahtevaju slobodne univerzitete i kvalitetan obrazovni i naučno-istraživački sektor. Jer postojeća kadrovska struktura u državnim, društvenim i privrednim sektorima nije saglasna sa potrebama savremenog okruženja. Te se zbog toga mora bitno omasoviti i unaprediti školski i univerzitetski sistem Srbije, što podrazumeva podizanje kvaliteta nastave u školama i na fakultetima, kao i upotrebljivost stečenog znanja u oblastima u kojima oni nakon diplomiranja deluju. A nastavne i istraživačke procese prilagoditi timskom radu i projektnim metodologima jer mladima, kao što se to videlo u toku protesta, takav način učenja i rada najviše odgovara.

Dakle, obrazovni i naučnoistraživački sektor treba postepeno menjati i usmeravati prema timsko-projektnoj metodologiji koja će u najkraćem mogućem roku studentima, đacima i istraživačima omogućiti da dostižu poželjno-priznate nivoe kompetencija.

Timski rad i primena novih sredstava tehničkog progresa u obuci studenata će učiniti da se prevaziđe praksa po kojoj su profesori i razni „nazovi profesori“ uspostavljeni kao glavni, a ne tako retko i jedini, izvori informacija i usloviti da se njihova uloga usmeri na osposobljavanje studenata i svih građana za brzo i svrsishodno odabiranje relevantnih informacija, i na njihovu analizu, sintezu i prezentaciju, kao i na masovno korišćenje tzv. veštačke inteligencije?

A sve će to pomoći da se mladi ljudi brojnije usmeravaju prema energetici, proizvodnji hrane i inženjeriji, jer ih zasada na to ne stimulišu male plate, velika odgovornost, kao ni veliki spoljni uticaji politikantskih entiteta na kadriranje.

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.