Sudije, pokažimo stav i integritet 1

Osnovni zahtev za promenama Ustava o pravosuđu, datira još iz 2007. godine kada je Venecijanska komisija – analizirajući Ustav Srbije – zaključila da je za usklađivanje naših normi sa normama EU, neophodno ukloniti dvostruki politički uticaj na sudsku vlast.

I mnoge druge okolnosti, kao što je eskalacija pandemije virusa korona, veliki broj sudija i koji su oboleli ili su u samoizolaciji, nedostatak vremena i instrumenata, ali i onemogućavanje kandidata da se adekvatno i ravnopravno predstave u svakom sudu i sučele svoje predloge programa rada koji se tiču rada VSS-a, ali i politike razvoja pravosuđa u Srbiji u narednih pet godina, nepovoljno utiču na uslove i atmosferu u kojima će se dogoditi izbori za članove VSS-a.

Tome nisu bili skloni ni pojedini sudovi i predsednici sudova, ali i mnoge sudije, koji zbog opasnosti od zaraze ili zbog obaveze, ali i pod raznim drugim izgovorima, u mnogim sredinama nisu dolazili na predstavljanje kandidata.

Pojedini kandidati u svojim prezentacijama tvrde da je pitanje da li će ovlašćeni posmatrači izbora, npr. Misija OEBS-a u Srbiji, upravo zbog opasnosti od epidemije i svojih pravila, odustati od posmatranja izbornog postupka, te da je ovaj poduhvat, u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, prihvatio Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Iako je Izborna komisija donela zaključak da je pridržavanje epidemioloških mera obavezno, moguć je i odlazak na kućne adrese sudija koji su oboleli od korona virusa ili su u samoizolaciji.

Taj broj, kako smo čuli u pojedinim sudovima, npr. u Prekršajnom sudu u Beogradu, nije mali, pa se ne bi smela dogoditi različita praksa u primeni tog stava, kako se prema Udruženju javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, dogodilo u nekim slučajevima prilikom izbora za izborne članove Državnog veća tužilaca (DVT).

Verovatno je ovo doprinelo da jedan od kandidata za nivo osnovnih i prekršajnih sudova, sudija Drugog osnovnog suda u Beogradu, koji je i predsednik Upravnog odbora „Foruma sudija Srbije“, tri dana pred izbore povuče svoju kandidaturu.

Nadajmo se da neće biti još takvih slučajeva, kao što je bilo na prethodnim izborima 2016. za sudiju člana VSS-a – predstavnika sudija apelacionih sudova, kada su od četiri kandidata, dva kandidata povukla svoje kandidature, jedan neposredno pred samo glasanje, pa je došlo do fenomena koji stručnjaci zovu onemogućavanje, tzv. disperzije glasova.

Da vlast hoće da se umeša u izbor pravosudnih funkcionera, možda još više i direktnije nego ranije, videli smo i u postupku izbora za članove Državnog veća tužilaca, u kojem je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije prozvalo tadašnjeg državnog sekretara Ministarstva pravde da kod pojedinih tužilaca vrši uticaj da se izaberu određeni kandidati, što taj funkcioner nije demantovao, a izjava Ministarstva pravde tim povodom se svela – pojednostavljeno – da su u toku ustavne promene o pravosuđu.

Poznavaoci prilika u pravosuđu skreću pažnju opštoj i pravosudnoj javnosti i da su pojedini kandidati za članove VSS-a privilegovani u medijima, i to ne lokalnim, nego i u onim sa nacionalnim frekvencijama, pa i u javnom servisu, jer su dobili priliku da se više puta u predizbornom i u izbornom periodu pojave u udarnim terminima televizija sa nacionalnom frekvencijom, sa različitim funkcijama i povodima, a ostali kandidati su mogli samo da sanjaju o tome.

Drugi imaju veliku prisutnost na društvenim mrežama i sajtovima, pa se pojedinci koji prate ove procese, a i moja malenkost, pitaju da li postoji i šta je pozadina ovih pojava?

Koji su mehanizmi i interesi koji omogućavaju ove neravnopravnosti, zašto se one ne garantuju od strane organizatora izbora ravnopravno svim kandidatima?

Na kraju, da li će to – u slučaju izbora za člana VSS-a takvog kandidata – u startu narušiti ili možda pospešiti očekivano zajedništvo i solidarnost članova VSS-a u zaštiti fundamentalnih interesa sudstva, a pre svega nezavisnosti, samostalnosti i nepristrasnosti sudova i sudija.

U takvim uslovima, ostalo nam je da dobro proučimo ono što su 16, od ukupno 24 kandidata za članove najvišeg organa sudske vlasti napisali u svojim programima koji su objavljeni na internet stranici VSS-a.

Posebno je značajno šta u njima piše o stavovima kandidata o iniciranim promenama Ustava od strane Ministarstva pravde, o strateškim i o sistemskim dokumentima – pravosudnim zakonima, jer će ta pitanja biti najveći izazov i ispit za budući saziv VSS-a.

Rezultati analize tih programa koji su objavljeni na portalu Otvorena vrata pravosuđa, su zabrinjavajući, ali za dobre poznavaoce prilika u našem pravosuđu nisu iznenađujući. Jer kad se na dokumente o sistemskim pitanjima najviših organa sudske vlasti „zaboravi“, npr. u Strategiji razvoja pravosuđa 2020-2025. ili kada svoje mišljenje bez primedbi o Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 VSS donese na telefonskoj sednici, pa 10. jula 2020. oba dokumenta usvoji tzv. tehnička Vlada, i pored apela Nacionalnog konventa za EU da se to ne čini ili kad se najviši organi sudstva zaobilaze na pitanjima neminovnih ustavnih promena o pravosuđu, da li je onda čudo što su i sudije-kandidati za najviše funkcije u pravosuđu bez jasnih i zrelih stavova o ovim pitanjima?

Svega četiri ili pet programa kandidata za članove VSS-a u kratkim razmatranjima pokazuju vrednosni stav prema navedenom.

U svim tim programima izostaje osvrt i pozivanje na izuzetno bogatu diskusiju i brojne dokumente kroz koje su se kao odgovor na radnu verziju i nacrt amandmana Ministarstva pravde na Ustav, o svim najvažnijim pitanjima za razvoj pravosudnog sistema u proleće 2018. izjasnili ne samo VSS (dva puta, pre i nakon Mišljenja Venecijanske komisije), nego i Vrhovni kasacioni sud, DVT, brojni sudovi i stručna udruženja sudija i NVO iz struke, ali i najistaknutiji pojedinci iz akademske zajednice.

Reagovala je i međunarodna stručna javnost: Konsultativno veće evropskih sudija Saveta evrope, Konsultativno veće evropskih tužilaca Saveta Evrope i dr.

Takođe, niko od autora ovih programa, osim u jednoj video prezentaciji, se ne osvrće na izvesnost da bi dalji monopol izvršno-političke vlasti u ovim procesima mogao dovesti do istih ili sličnih ishoda i posledica kao i prilikom „zaokruživanja“ reforme pravosuđa reizborom svih nosilaca pravosudnih funkcija 2009. godine.

Zbog svega iznetog, još jednom apelujem na sve kolege – sudije, da o svemu na vreme razmisle i da odlučuju informisani i svesni da će pet izabranih sudija, uz još jednog, i vf predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odlučivati o pravdi u pravosuđu, o karijerama ili možda o sudbini pojedinih sudija.

U svakom slučaju biće u prilici da prihvate ili ne prihvate rukavicu da se bore za ostvarenje vladavine prava i podele vlasti u našoj Republici, o razvoju pravosuđa u Srbiji, koje je pod velikim pritiskom.

Govorim o višegodišnjoj delatnosti i pokušajima pojedinih predstavnika izvršno-političkih vlasti, da se izvrši revizija izvornih stavova pravosuđa na temu ustavnih promena i da saveznika nađu među našim kolegama, iz najrazličitijih parcijalnih, neetičkih, ali i nedozvoljenih razloga i motiva.

U ovoj situaciji, koja je za celo društvo teška i složena, iako je naša prošlost znala i za teže, s obzirom da će se izbori očigledno održati i u ovakvim uslovima (niko, pa ni pisac ovih redova, nije zvanično inicirao i predložio njihovo odlaganje), bilo bi sjajno da sudije postupe onako kako se donose presude i kako su postupali naši najbolji i najsvesniji prethodnici – bez uticaja bilo koga, makar to bio i predsednik suda, znalački, sa stavom i sa integritetom.

Ako ne bude tako, mislim da ćemo svi u sudstvu, ali i građani Srbije koji očekuju zakonitu, pravičnu i efikasnu odluku suda, biti u dodatnom velikom problemu.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i član Visokog saveta sudstva

Tekst preuzet sa portala Otvorenavratapravosudja.rs

close
Sudije, pokažimo stav i integritet 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.