Svi su isti na svoj način 1

I upravo su ti uvredljivi tvitovi, koji su paušalni, na ličnom nivou i bez ikakve argumentacije, a među kojima je bilo i političara i uglednih članova društva, dali najbolji odgovor na pitanje koje je bilo tema same emisije.

Naime, Olja Bećković je počela emisiju sa pitanjem šta mislimo o rečenici „svi su isti“, da li ona predstavlja zaista neki stav i otvorila diskusiju među gostima sa pitanjem, nije li ta rečenica „svi su isti“ podvala vlasti?

Možda je cenjena novinarka Bećković isto tako mogla početi emisiju sa kontrapitanjem, nije li rečenica „svi koji su protiv SZS su za Vučića“ podvala opozicije ili da budem precizniji, podvala Đilasa? Nije li takođe podvala stav da privremeno treba zanemariti ideologije i različitosti, u interesu svrgavanja Vučića sa vlasti?

I kada Basara kaže da SZS nema nikakav program i da bojkot odgovara samo Đilasu i Jeremiću jer samo oni imaju novca da svoje stranke izdržavaju do sledećih izbora, a da će sve druge stranke, uključujući i DS nestati sa političke scene, o tome se na društvenim mrežama ne razgovara argumentima.

Umesto toga, Zoran Lutovac, kome su puna usta slobode govora i prava na različito mišljenje, na svom Tviteru napiše: „Svetislav Basara je mnogo korisniji Vučiću od Lazara Ristovskog“. Šta to znači? I Zoran Lutovac je korisniji Đilasu od Borka Stefanovića. A koliko je tek Lutovcu od koristi Boško Obradović?

Takođe, tvit koji mi je privukao pažnju, i koji možda najpreciznije odgovara na pitanje „da li su svi isti“ je tvit Srđana Dragojevića, koji komentarišući Basaru kaže da je „prilagodljiv i snalažljiv“. Koliko je zapravo u tom jadnom cinizmu sopstvene projekcije kao mehanizma odbrane!

Da, to je taj Srđan Dragojević, član nekakvog stručnog opozicionog tima za izradu uslova za izbore, inače pre toga član GO SPS i poslanik SPS koji je digao ruku 2014. i glasao za Vučićevu vladu.

I sad Olja pita, da li su svi isti? Pa sigurno da svi nismo isti, ali ovi koji su bili na vlasti i koji ponovo pretenduju na istu i ovi koji su sada na vlasti, zasigurno jesu, doduše svako na svoj način.

Da li se Dragan J. Vučićević iz Pressa razlikuje od Dragana J. Vučićevića iz Informera? Da li se Pink danas razlikuje od Pinka u vreme kada je Đilas imao udeo u istom?

Da li se model privatizacije televizije Arena sport razlikuje od privatizacije Prve i O2? I mogao bih unedogled da nabrajam primere, ali suština je ista. Vučić je samo usavršio postojeći sistem, koji su ovi pre njega kreirali.

Mnogo pre Vučića je Vuk Jeremić govorio da se Dragan Đilas obogatio u politici. I kada Goran Vesić govori o hiljadama kvadrata koje je Đilas stekao pošto je ušao u politiku, on mu čini uslugu, jer Vesiću niko ne veruje, čak i kada govori istinu. Pa Boško Obradović je govorio tokom beogradske kampanje kako se Đilas nakrao tokom izgradnje mosta.

Pa o Đilasovim manipulacijama i preprodaji reklamnog prostora na RTS-u je govorio Siniša Kovačević još u Parlamentu kao poslanik DSS-a. I kako očekivati da glasači veruju SZS kada koalicioni partneri ne veruju jedni drugima.

I završiću jednim tvitom koji vraća nadu u DS, tvitom Balše Božovića, koji je napisao „Nije Basara taj koji koristi Vučiću, nego oni koji ne shvataju šta Basara govori“.

Autor je producent