Tabloidna stvarnost 1Foto: Luca Marziale / Danas

Uloga novinara je da rade u interesu javnosti, da preispituju i kritikuju loše odluke vlasti koje se tiču svih nas. Mediji moraju da se bave i svim akterima javne scene, ali na prvom mestu predstavnicima vlasti jer upravo na neposredan i posredan način utiču na naše živote.

To je jasno svima koji se profesionalno bave novinarskim poslom, sem tabloidima, njihovim vlasnicima i urednicima. Njihova politika je suprotna javnom interesu, zasnovana je na nekritičkoj podršci vlasti i otvorenom divljenju Aleksandru Vučiću. Našim tabloidima se konstantno priviđaju pakleni planovi, krvavi scenariji, atentati čija je meta samo jedna osoba.

Nema tu nikakvih promišljanja kada je u pitanju odbrana lika i dela vođe Srbije, izmišljaće se protivnici koji mu rade o glavi, kako spoljašnji tako i unutrašnji, ubaciće se i paranormalne aktivnosti, ako je potrebno i likovi iz horor filmova… Setite se samo naslovne strane Srpskog telegrafa u kojoj optužuju Dragana Đilasa da od Srba želi da napravi zombije, a sve kako bi napakostio Vučiću.

Za razliku od živopisnog Srpskog telegrafa, koji ima najbujniju maštu, najostrašćenije tekstove, takođe bez mnogo uporišta u stvarnosti, ima Informer, čiji je vlasnik Dragan J. Vučićević najvatreniji branilac Vučića u javnim nastupima. Setimo se kako mu je uzbuđeno uzvikivao „Ne idi u Kinu. Budala si ako ideš u Kinu“, govoreći da mu se tamo sprema atentat. Otišao je Vučić u Kinu, i hvala Bogu, vratio se živ i zdrav. Koliko mu se ovaj „mali, siromašni novinar iz Ivanjice“, koji pritom 30 godina ima privatnu firmu, divi – pokazao je i naslovnom stranom u kojoj sa oduševljem poručuje da Vučić „Ima mu*a!“.

Vučićević nije poznat široj javnosti po novinarskim dostignućima, ali jeste po tome da je uvek bio uz vlast, oštro kritikujući – opoziciju. Uključujući i Vučića, dok nije došao na vlast. Tada se situacija promenila ne samo za njega, već i za sve tabloide u Srbiji. Nijedan kritički tekst o predsedniku Srbije nije izašao na stranama ovih medija od 2012.

Ostrvili su se ovi tabloidi prošle sedmice i na naš list. Naravno, konstruišući, izmišljajući pa čak i crtajući nas u stripu. Na takve napise možemo samo da se nasmejemo, jer i mi i oni znamo šta je istina. Međutim, postoji i druga strana medalje. A to je da u Srbiji, gde polovina građana jedva sastavlja kraj s krajem, gde im nisu dostupni objektivni mediji jer je kablovska ograničena na Telekom, a tabloidi se prodaju ispod realne cene koštanja jer ih dotira država, prosečan građanin ne može da bude objektivno informisan.

Poražavajući podatak je i broj funkcionalno nepismenog stanovništva u Srbiji, pa kada se sve to uzme u obzir, uz gebelsovsku propagandu kako smo mi izdajnici i strani plaćenici, jasno je da ovakva pisanja kod određenog broja ljudi mogu da izazovu poriv za reagovanjem koji rezultura pretnjama i napadima.

Zato se nadamo da će, kada ova vlast ode na smetlište istorije, zajedno sa njima otići i, Vučićevićevim rečnikom rečeno, njihove „podguzne muve“ – tabloidi.