foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)Prošle godine naš grad sa mnogo ponosa je bio u žiži interesovanja celog sveta jer je želeo da opravda poverenje koje mu je povereno – Novi Sad Evropski grad kulture.
Da bi nešto uspelo uvek je važan dobro osmišljen plan i tako se formirala grupa mladih entuzijasta na čelu sa Nemanjom Milenkovićem, R. Čuban i ekipom oko njih koja je napravila program koji je prezentovao Novi Sad u takvom svetlu u kojem je Evropa prepoznala svu njegovu multikulturalnost i širinu.
Niko nije mogao zamisliti da će se iz dana u dan dešavati oko 1.500 kulturnih događaja sa izvođačima iz cele Evrope.
Ostalo je obećanje da će manifestacija „Doček“ kao i „Jesenji kaleidoskop kulture“ ostati kao legat Novom Sadu što će i nadalje privlačiti turiste iz celog sveta, što se i obistinilo tako da je Novi Sad u zadnje dve godine imao najveći rast domaćih i stranih turista u zemlji.
Da bi se sve to dešavalo i realizacija programa odvijala svakako je doprineo baš na početku svoje desetogodišnje vladavine Miloš Vučević.
Nažalost, ceo prvi mandat sem uređenja grada što je finansijski pomogla i Republička Vlada u Novom Sadu se ništa od industrije nije gradilo. Čak ni izgradnja porušenog Žeželjevog mosta za koji su bila obezbeđena sredstva nije završena.
Naprotiv, otišle su u stečaj tri važne proizvodne firme, fabrika hleba, mlekara sa mnogim kooperantima širom Vojvodine i fabrika, pre svega veoma potrebnih gradskih autobusa, koji se uglavnom uvoze a za koju je Vučević zajedno sa predsednikom Vučićem obavestio javnost da će postati kooperant Mercedesa.
Nažalost ostalo je bez posla 2.000 radnika.
Na početku drugog mandata za premijera Vojvodine izabran je Igor Mirović te smo se ponadali da će on i Vučević kao visoki funkcioneri SNS doprineti smirivanju tenzija na relaciji NS -BGD. Nakon sledećih novih izbora u Dnevniku je osvanuo naslov „SNS osvojio vlast u svih 45 opština AP Vojvodine“.
Nakon dve godine konačno je posle šest godina završen Žeželjev most ali bez predviđene obilaznice oko Petrovaradina koja je teretni saobraćaj trebalo da spoji sa Fruškogorskim koridorom. Novi Sad je dobio prvu veliku fabriku kako bi zaposlio 2.000 radnika koji su radili najprostije poslove sa najnižim platama.
Uskoro je pompezno svečano otvorio A. Vučić fabriku čokolade sa obećanjem švajcarske firme da će se broj od 100 radnika povećati izgradnjom nove hale i instituta za razvoj koji će sarađivati sa našim Tehnološkim prehrambenim fakultetom, koja se do danas nije ostvarila.
Nažalost nakon dve godine sam svratio u fabriku sa pitanjem na ulazu da li ta fabrika radi jer njenih proizvoda za potrošače u prodavnicama nema. Dobio sam odgovor da oni proizvode poluproizvod odnosno samo topljenu čokoladu koja se odmah razvozi cisternama domaćim i stranim konditorskim fabrikama.
Srećna okolnost je bila što su na Novosadskom univerzitetu nove IT tehnologije još ranije počele razvijati što je dolaskom na čelu Vlade Ana Brnabić odmah primetila i pomogla da se zajedno sa Italijanima pored fakulteta izgradi novi Naučni centar površine 30.000 m2 od čega je trećina prostora odvojena za nauku, odnosno za ta dva fakulteta koja su se time najviše bavila.
To je ubrzalo određene projekte i efekte u razvoju novih programa koji su se već izvozili izvan naših granica. S obzirom na tako efikasan i brzi razvoj novih stručnjaka i predsednik A. Vučić se angažovao u dovođenju nemačkog Kontinentala i japanske fabrike.
Obe ovakve kapitalne investicije su „naglasile“ da su izabrale Novi Sad zbog velikog priliva školovanog kadra te de će razvijati najnovije svetske tehnologije u svojim institucijama.
Za svoja dva mandata i uz pomoć Mirovića dogradnja Kliničkog centra, Kamenica 2 i Fruškogorskog koridora je započeta tek polovinom prošle godine, osam godina je prošlo u čekanju.
Gradonačelnik M. Vučević je u trećem mandatu postao vrlo aktivan sa građevinskom operativom kako bi popunio gradski budžet. Odjedanput su se dizali veliki objekti bez prave pripreme i gradilo bez građevinske dozvole i tehničkih prijema kao na primer tržni centar Promenada, Pupinova palata pa Kraljev vrt gde su umesto vrta i dečijih sadržaja nikle osmospratnice okružene uglavnom betonom.
Da bi valjda kopirali Beograd na placu bivšeg brodogradilišta u stečaju na Dunavcu gde je opet bio glavni Galens koji je još pre par godina postao vlasnik polovine tog placa sa planom da se tu gradi stambeno luksuzni kompleks „Liman V garden residence“ koji će se zidati u neposrednoj blizini novog mosta preko Dunava.
Pošto je to već ponuđeno tržištu Galens je objavio da će novi prilaz mostu biti na udaljenosti od 30m od novih zgrada i da će imati i savremene zvučne izolacione barijere kao zaštita od buke, širenja prašine i smoga!?
Inače most kao ideja se pojavio jula 2021. godine na predlog gradonačelika prilikom pripreme novog generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine gde su se prvi put pojavila dva velika programa: četvrti most preko Dunava i ekskluzivno naselje Novi Sad na vodi.
Za oba programa dozvolu za gradnju odobrava „Vojvodina vode“ koji su to odbili jer je to zaštićena priobalna zona. Nakon godinu dana neuspešnih pregovora nađeno je „rešenje“, smenjen je direktor a na njegovo mesto je postavljen dotadašnji zamenik gradonačelnika koji je nakon par meseci izdao dozvolu za gradnju.
Naš cenjeni gradonačelnik M. Vučević sada već odlazeći za Beograd kao visoki partijski funkcioner je izjavio: „Od mog prvog dana u kabinetu gradonačelnika prate me snovi o novim mostovima.“
Međutim zbog velikih građevinskih poduhvata u kratkom roku aktivisti i građani su mu oko novog mosta poručili: „Most da, ali na drugom mestu“ kao i zbog velike saradnje sa građevinskom operativom „Miloš Galens Vučević dok spratove niže, novac samo stiže“.
Autor je dugogodišnji direktor Danubiusa
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
