U Srbiji i pravnici i ekonomisti mogu da budu psihoterapeuti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Psihoterapijom bi trebalo da se bave psiholozi i psihijatri, i to samo oni koji su prošli odgovarajuću, sertifikovanu obuku za određenu vrstu psihoterapije. Neophodno je poznavanje psihopatologije i psihijatrije , kao i psihodijagnostike ( što su predmeti koji se izučavaju na osnovnim studijama psihologije, npr.-na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde sam i ja diplomirao pre mnogo godina). Ova znanja su neophodna kako se klijentima ne bi nanela nepopravljiva šteta. Psihoterapeut mora da prepozna sa kakvim poremećajem se susreće kod svakog klijenta, i mora da zna ograničenja svoje psihoterapijske metode, da se ne bi desilo da svojim terapeutisanjem gurne klijenta dublje u poremećaj. Filozof ili pedagog sa masterom ili kursom iz psihoterapije jednostavno nema dovoljno znanja za ozbiljno bavljenje psihoterapijom. Među klijentima se često mogu naći ljudi sa poremećajima ličnosti ili psihotični, i ako kao takvi nisu na vreme prepoznati, mogu biti gurnuti u ludilo nepovratno. Ljudski životi su u pitanju. Da ne pominjem materijalno iskorišćavanje.
   Uzgred, psiholozi u Srbiji nemaju Komoru.