Neverovatan nedostatak bilo kakve strategije: Tekst profesora Tomanovića o stanju na Univerzitetu u Prištini

Negde u periodu 2016-2019. na molbu tadašnjeg dekana PMF-a u Kosovskoj Mitrovici prof. Živića pristao sam da držim manji deo nastave na jednom predmetu i da budem akreditovani nastavnik, bez obzira na velike obaveze kao tadašnji dekan Biološkog fakulteta i obaveze u nastavi na mom matičnom fakultetu. Ta gostovanja su obično bila u januaru pred kraj prvog semestra i gotovo redovno se dešavalo da nema struje, grejanja, vode…

Studenti su na nastavi u jaknama, uslovi rada veoma loši. Gotovo polovina studenata je dolazila iz enklava na jugu i video sam zaista njihov veliki potencijal i zaintresovanost da napreduju.

Više puta sam se obraćao nadležnima za visoko obrazovanje u ministarstvu da obezbede stipendije za najtalentovanije doktorante koji žive na Kosovu i Metohiji i da oni svoje doktorate urade u našim najeminentnijim laboratorijama i akademskim institucijama. Na taj način bi se obnovio nastavni kadar i unapredio nastavni i naučni rad na Univerzitetu u Prištini.

U ostatku Srbije je stipendirano hiljade doktoranata za naučno-istraživački rad, što je fantastična stvar, a na Univerzitetu u Prištini gotovo niko. Za sve to sam dobio deklarativnu podršku i ništa ozbiljnije nije preduzeto.

Pre oko 3-4 godine sam napravio kratak predlog za podršku svim fakultetima Univerziteta u Prištini od strane naše akademske zajednice, uključujući Univerzitet u Beogradu i druge univerzitete, SANU i da se napravi daleko čvršća veza i podrška studentima i nastavnicima Univerziteta u Prištini.

Predloženo je da se stipendira oko 50 doktoranata sa Univerziteta u Prištini koji žive na Kosovu i Metohiji i koji bi svoje doktorate uradili u našim vrhunskim naučnim institucijama a kasnije nastavili svoje karijere na Univerzitetu u Prištini. Takođe je predloženo da se napravi plan gostovanja pojedinih profesora i istraživača, uključujući i članove SANU a koji bi bez ikakvih troškova pomogli da se podigne nivo nastavnog rada.

Ovaj predlog su prihvatili akademijski odbori SANU za nauku i visoko obrazovanje, kao i veoma dobronamerno predsednik SANU koji je zakazao sastanak na kome su bili prisutni predstavnici ministarstava za prosvetu i nauku, rektori Univerziteta u Prištini i Beogradu i predsednici akademijskih odbora SANU.

Nažalost, predstavnici države nisu razumeli strateški značaj ove inicijative i bilo je uglavnom komentara kako ona ne može da se sprovede a ne kako može, kao na primer “ne možemo garantovati njihovo zaposlenje nakon doktorata“, “neće hteti da se vrate…“, “akademske institucije u ostatku Srbije će preuzeti te doktorante!“.

Sada smo u mnogo većem problemu, jer veliki broj nastavnika dolazi iz ostatka Srbije, a Albanci traže za njih radne dozvole…

Zaista mi je neverovatan toliki nedostatak bilo kakve strategije i ideje da predupredite događaje.

Univerzitet u Prištini je jedan od stubova našeg naroda na Kosovu i Metohiji i prema njemu se tako treba i odnositi, a ne mesto gde ćete da zbrinete partijske kadrove i vodite stranačku politiku.

Dovoljno je teška situacija i nikome neće pomoći da kritikujemo bilo koga, ali osećao sam da sve ovo treba reći.

Mi smo interno kao biolozi obezbedili laboratorije u našim institutima i Biološkom fakultetu za četvoro doktoranata za oblasti za koje je bilo najhitnije na predlog tadašnjeg dekana PMF-a. Svaka od tih institucija je bez reči prihvatila da svi oni rade doktorate kod njih bez ikakve naknade.

Nažalost, samo je jedan doktorant iz Štrbca uspeo da doktorira i koliko znam sa nekim delom radnog vremena radi kao docent na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.

Zaista je potrebno da razumemo prioritete, ali nažalost mnogo je važnije da lepimo nalepnice na registarske tablice, vređamo i omalovažavamo jedni druge nego da nešto suštinski uradimo.

Autor je profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.