Foto: M. S. / danasIstočna Srbija je jedan od najlepših delova naše zemlje. Tu je Dunav, Timok, tu je Đerdapska klisura. Tu je i Stara Planina, Tupižnica, Rtanj, Homoljske planine, ali izgleda da ima i ruda i minerala – što, kako stvari stoje, nije baš najbolje za stanovnike ovog dela Srbije.
Boranima i Majdanpečanima, godinama je život vezan za rudarstvo. Dolaskom kineske kompanije Ziđin, ljudi iz ovih gradova kažu, da rudarenje ranije nije bilo ovakvog intenziteta.
Međutim, nedavno su Zaječarci na Kraljevici, park šumi u Zaječaru, zatekli automobile pomenute kompanije, kao i kablove i sonde. Zaječarci su se zabrinuli. Čekaju se dalji potezi.
Pre par dana, nepoznati ljudi, sada uzorkuju zemlju blizu Knjaževca, u podnožju Tupižnice. Čovek koji je zatekao beli automobil niških tablica, kaže da su bili na njegovom posedu.
Pitam javno: “Od kada se u Srbiji ne poštuje privatna svojina? Ko će građane zaštititi.”
Možda je istok naše zemlje slabo naseljen – na velikom prostoru živi samo 250.000 stanovnika, ali su Timočani svima poznati, još od 1883. i čuvene Timočke bune.
U Torlačkom kraju, oko Knjaževca, dom je svetinja, a dedovina se čuva. Niko ovde ne dozvoljava takve stvari. Greši neko ako pokuša da takne prirodu Stare Planine, Tupižnice…
Još opasnije je, što neko pokušava, da uzurpira privatne posede, uz to još vlasniku – preti! Sramota, bolje rečeno – bruka!
Koga štiti država? Uzurpatore, ili malog čoveka – pitanje je sad!
Opet da ponovim – ljudima je ovde porodica na prvom mestu. Čovek nije domaćin, ako sinu ili unuku, ne ostavi deo zemlje. Zato je i Miša iz Vlaškog Polja poručio:
“Ovo imanje su moji dedovi grupisali, prolivali krv i znoj, da sve ovo naprave, da ostave unucima. Pa valjda i ja deci treba da nešto ostavim, a ne da Kinezi dođu da ovde kopaju”.
To država nikada neće razumeti – nema tih para da neko iz ovog kraja proda “dedovinu”, a još gore je ako neko bez dozvole, pokuša da tu zemlju preotme.
Slušajući šta građani govore, shvatio sam jedno – ljuti su i besni. Naročito oko Zaječara i Knjaževca. Plate su među najnižim u zemlji, a država je ceo istok otpisala – postali smo poligon za istraživanja.
Ljiljana Živković, iz Novog Korita, koja je nedavno izdala knjigu na dijalektu napisala je: “Uz ognjišteto, đim život proodil. Tuj boluvali, patili i umirali. Ot tuj đi na grobišta ispračali, rovali i naricali. U zbegove otodili, ognjište u srce nosili, pak mu se vračali, nesu ga ugasili”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
