Foto: Stanislav Milojković

Petrit Imami radovao se svakom događaju koji ima misiju „Mirdite“, da kroz stvaralaštvo spaja. I beležio je svaki događaj, svakog autora, aktivistu, smatrajući da je reč o pravim biserima.

Tako je i pisao knjige Srbi i Albanci kroz vekove, prvo izdanje iz 1998. godine, (najveći deo tiraža zaplenjen je kada je okupiran Radio B92 koji je bio izdavač, za vreme bombardovanja Jugoslavije), a potom drugo, dopunjeno, iz 2000. godine, i na kraju sva tri toma, koje je Samizdat B92 objavljivao proteklih godina.

Može se reći da je u pitanju Petritovo životno delo, ali i životno delo svih nas koji nastojimo da upoznamo jedni druge, da naučimo nešto više o odnosima Srba i Albanaca od trenutka kada su se prvi put susreli do današnjih dana. Pisao je Petrit svaku od ovih knjiga ništa ne prećutkujući, bez samocenzure, dopunjavajući svoj tekst iz najrazličitijih izvora, nastojeći da predoči faktografiju sa svake strane, bez nametanja zaključaka.

Iz celokupnog njegovog dela konstantno provejavaju najbolje želje da dva naroda pronađu modus vivendi, koji će isključivati mržnju, nasilje, koji će civilizovati odnose i koji će prošlost preispitivati na najpošteniji mogući način, sagledavajući greške, tražeći zajedničke imenitelje i stvarati mostove koji će osnažiti međusobno razumevanje.

Kao i Bekim Fehmiu, i Petrit Imami je intimno patio zbog sukoba i zla načinjenog poslednjih decenija, to činjenje zla izjedalo ga je iznutra. U isto to vreme, Petrit je strasno proizvodio delo koje će svojim sadržajem, objektivnošću, sveobuhvatnošću, kompetentnošću biti osnova na kojoj je moguće i neophodno graditi odnose između dva naroda na bogatom nasleđu, kao da je stalno želeo da dokaže da nismo toliko loši kao ljudi, kao što sami stvaramo predstavu o nama kroz nasilje i mržnju.

Petrit je sa suprugom Nailje i sinom živeo u Beogradu sve do svoje smrti, pa i u vremenima kada je to bilo veoma teško. Nikada se nije žalio niti posustajao u svojoj ljubavi i veri, nikada nije prestao da dela u stvaralaštvu koje je bilo višestrano, ali prvenstveno kada je reč o kreativnom, produktivnom istraživanju i publikovanju raznih dostupnih izvora o srpsko-albanskim odnosima. I veoma oslabljen bolešću, molio je lekare da ga puste kući da dovrši dve knjige.

Nažalost, bolest ga je sprečila.

Nasleđe Petrita Imamija, njegova arhiva, rukopisi, dovršena i nedovršena dela zajedničko su nasleđe. I Srbi i Albanci morali bi da to nasleđe iskoriste na najbolji mogući način sa nastojanjem da se ispune plemeniti napori koje je u naše odnose uložio Petrit. Zbog toga bi što pre trebalo stvoriti instituciju koja će na najefikasniji način učiniti dostupnim sva bitna dela i građu koji su nastali iz pera Petrita Imamija. Umro je veliki čovek, veliki Albanac. Svima ožalošćenima izražavam duboko saučešće.

Autor je direktor izdavačke kuće Samizdat B92

Povezani tekstovi