foto EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJU poslednje 3,5 godine bio sam više puta na Kosovu. Više puta po više dana. Ne mislim da sam time postao ekspert za ovu pokrajinu/državu, ali sam svakako stekao bolji uvid od onih koji na Kosovo nikad kročili nisu. A sve znaju.
Administrativni/granični prelaz: Sve je isto kao i na bilo kom graničnom prelazu koji je u funkciji. Policija i carina srpska, policija i carina kosovska.
Svi pod jednim krovom, u zasebnim montažnim kućicama. Prelazak automobilom, lična karta, eventualno saobraćajna, stiker, imate li šta za prijaviti, doviđenja.
Prelazak autobusom isto kao i u Mađarsku na primer. Još i jednostavniji, jer putnike niko ne maltretira preturajući im po koferima tražeći kutiju cigareta ili litru alkohola viška.
Bezbednost: Iako možda očekujete da svi bulje u vas, na Kosovu vas niko ne primećuje. Gde god da parkirate automobil sa tablicama iz Srbije, tamo će vas i dočekati, takav kakvog ste ostavili.
Dok hodate ulicama, iznajmljujete smeštaj, naručujete u kafiću, vaš srpski jezik nikog neće uznemiriti, slobodno ga koristite. Stariji od 45 godina će vas dobro razumeti i sa vama porazgovarati, a mlađi će uzvratiti: Do you speak english? I to je to.
Živost: Ulice u Prištini i drugim većim gradovima – Prizrenu, Peći, Mitrovici (južni deo) – puni su ljudi i danju i noću. Korzo u Prištini je okupiran uglavnom mladima i roditeljima sa decom, mesta na terasama ispred kafića zauzeta su kao u Beogradu ili Subotici. I u radno vreme.
Danima da šetate nećete naići ni na jednog prolaznika sa kečem na glavi. Ko mi ga uslika, častim peju. Uveče kafići krcati, muzika trešti, house, deep house, techno. Ništa šota.
Mladi: Toliko ih ima da mi se čini kako skrivaju stare. Od malih nogu, od prvog razreda osnovne uče engleski i svi ga govore. To je standard. Oblače se moderno, tako i izgledaju, osim što mi se čini da je značajno manje botoksiranih devojaka, mada i takvih ima.
Tek svaka recimo hiljadita devojka ima muslimansku maramu oko glave, očigledno polaznice islamske medrese.
Najčešće voze mercedese (ne polaznice medrese), a onda džipove svih drugih marki. Ima i starijih i jeftinijih auta, ali preovlađuje solidan vozni park, otprilike kao kod nas.
Građevine: Gradi se kao da od toga život zavisi. Neboderi od 20, 30, 40 spratova, pre svega u Prištini, potpuno nova naselja na okolnim brežuljcima. Kranovi na sve strane. Ne znam otkud novac, ali ne znam ni otkud za hiper gradnju kod nas. Sve ulice dvojezične, na albanskom i srpskom.
Srpske sredine: Od svih na Kosovu posetio sam dve – Gračanicu i Mitrovicu (severni deo).
U Gračanici kao u bilo kom gradiću u Srbiji, ljudi na ulicama u velikom broju, svi govore srpski, natpisi na svim prodavnicama, kafićima, restoranima, preduzećima na srpskom jeziku, sve radi, ulice nazvane isključivo po srpskim istorijskim ličnostima i događajima, desetine srpskih zastava na banderama.
U centru Gračanice na velikim bilbordima zaostalim od poslednjih izbora, likovi Vučića i Dačića. Manastir održavan, okolina isto, sveštenstvo i narod ulaze-izlaze. Sve normalno. U Mitrovici (severni deo) sve isto, samo bez previše ljudi na ulicama, zapravo ih je uočljivo malo. Oseća se napetost.
Spomenici i verski objekti: Na Gazimestanu u bilo koje doba tek tu i tamo pokoji posetilac, uglavnom iz Srbije. Na ulazu dežurni kosovski policajac, uvek Srbin po nacionalnosti, dobar dan-doviđenja.
Na Vidovdan je masovnije, ali nisam prisustvovao. Pravoslavne crkve po Kosovu su uglavnom održavane, zapušten je jedino Hram Hrista Spasa u centru Prištine, koji nije ni završen. Zovu ga Miloševićevom crkvom, jer je gradnja počela 1992. Centrom Prištine dominira katedrala Sv. Majke Tereze, najveća katolička crkva na Balkanu.
Džamija ima, ali ne bi se reklo da predstavljaju neko posebno važno mesto u životu Kosovara.
Javna čistoća i psi lutalice: Sami centri većih gradova su relativno održavani, ali već u ulici dalje nedostaju kante za otpatke, smeća prilično. Problem velik, ali lako rešiv strožim propisima i još strožom kontrolom, čega opet nema.
Isti je slučaj i sa neuobičajeno velikim brojem pasa lutalica na ulicama. Na većini oznaka da su sterilisani, ali i dalje nisu u prihvatilištima za pse nego slobodno trčkaraju između prolaznika i drže na oprezu na to nenavikle turiste.
Mediji. Ne verujte medijima. Verujte samo sebi. Zato, idite na Kosovo.
Autor je novinar, nekadašnji direktor i glavni urednik „Hrvatske riječi“ iz Subotice, nekadašnji dopisnik Vjesnika
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
