Foto: BETAPHOTO/SASA DJORDJEVICSvi znamo onaj malo šovinistički vic kad dečko izađe na sastanak sa curom i pita je „šta piješ“, ona kaže „đus-votku“, a on je pita „pa gde ti je“. Ima još nekoliko različitih varijanti na tu temu, ali suština je jasna.
Tako je i član SNS, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre neki dan baš u Nišu rekao da naprednjaci i njihova ekipa sa liste na poslednjim izborima, u najvećem gradu juga imaju sada 52 odsto podrške birača.
Da pitate bilo kog Nišliju o ovom podatku, a ne mora da bude luckast kao momak iz vica, na ovo bi Vučića pitao – pa gde vam je?
Cela ta skupina koja je za prethodne izbore morala da se udruži i sa SPS, radikalima i zavetnicima, na poslednjem glasanju jedva je dobacila do 45 odsto ili 44 odsto, zavisi da li se priznaju rezultati do zore 3. juna ili oni koje je kasnije cementirao Viši sud.
Ali da, taj moćni SNS je sa komplet koalicijom i razvijenim izbornim inžinjeringom, uz Vučića na bilbordima, jedva prebacio 40 odsto. Otkud sada predsedniku 52 odsto?
Sada kada opozicija uporno tvrdi da su upravo naprednjaci pokrali izbore i nakalemili egal u parlamentu iako imaju manje glasova Nišlija u zbiru. Taj matematički rezultat Vučić priznaje, tako je rekao.
Upravo je sve što je i izgovorio o izborima tokom prve lopate za železničku obilaznicu bilo slanje signala. Ili makar tako može da se tumači.
To da izborne rezultate priznaje, poruka je opoziciji da nema tog pravnog sistema koji sada može te brojeve da promeni.
Da su na 52% signal je da aktivno mere raspoloženje glasača, a budženje brojeva je poruka naprednjacima. Mali vetar u jedra brodu koji je već mesecima nasukan i lagano tone sa rupom u trupu.
Jer da je to zaista tačan odnos snaga na niškoj političkoj sceni ne bi niški SNS bio tiši od najtiše noći. Ne bi se femkao oko ponavljanja izbora na dva mesta u Medijani.
Raspisali bi ih i pobedili, a to bi im učvrstilo vlast i izašli bi iz egala sa opozicijom. Makar ne bi razmišljali o oktobru za ponavljanje izbora, nego bi ih ponovili sada, dok imaju tu mogućnost da sami formiraju vlast sa 52 odsto.
Pošto od toga nema ništa, oni čekaju da opozicija iscrpi sve pravne mehanizme, pa da svi uđu u parlament sa nadom da će neki opozicionar da preleti. Ako ništa, makar će da prođe vreme. Dugo toplo leto i godišnji odmori ispraće priču o izbornoj krađi.
Istopiće sećanja na raspuštenu nišku SNS ekipu za nedovršene pijace i crtanje parking mesta koja je unazadila grad, pa na jesen ponovo na glasanje.
Do tada obilaznica, zgrada aerodroma, Ariston, možda i nešto od akva parka, još nekoliko puta Vučića u Niš i kao rukom odneseno. Možda u oktobru zaista i budu na 52 odsto.
Tako da se, obrni-okreni, vraćamo na Nišlije. Da li ćemo još jednom da „popijemo“ vic i sve zaboravimo ili ćemo verovati našim očima?
I naravno od opozicije, njihovih odluka i spremnosti da se suoče sa surovom političkom borbom kada konačno shvate da pravda, po koju su krenuli još 3. juna, poslednjih godina nije na adresama na kojima je traže. I da to što ih muči nije Beograd, već ima svoje ime i prezime.
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
