Zamrznuto vreme

Ta nova i velika Aleksandrova država ubrzano će se izboriti za svoje međunarodno priznanje, sjediniće nekoliko nasleđenih i različitih pravnih sistema (Srbije, Crne Gore, Austrougarske, Turske), dobiće zajedničku vojsku, zastavu, grb, himnu, a održaće i višestranačke izbore za Ustavotvornu skupštinu i dobiti jedan od najdemokratskijih ustava u tadašnjoj posleratnoj Evropi.

Nacistička Nemačka bezuslovno je kapitulirala 9. maja 1945.

Već u jesen te godine, u Nirnbergu počinje suđenje ratnoj i propagandnoj vrhuški Hitlerovog rajha i završava se za desetak meseci.

Pobednici odmah pokreću „rat“ za obnovu razrušene Evrope i gašenje mržnji koje je rat izazvao.

U julu 1947, dok se još raščišćavaju ruševine i traga za nestalim, šesnaest evropskih država prihvata čuveni Maršalov plan o izdašnim dolarskim donacijama SAD.

Darežljivi „Ujka Sem“ posebno je darežljiv prema poraženoj Nemačkoj. Amerika je bila voljna da na isti način pomogne i Sovjetski Savez i komunističke države pod njegovom komandom, među kojima je bila i Jugoslavija, ali Staljin pomoć odbija.

Samo tri godine posle strašnog rata, u Hagu, već 1948, održava se kongres evropskih federalista, koji traže ujedinjenu Evropu i osnivanje evropskog suda za ljudska prava.

Naredne godine u Strazburu se osniva Savet Evrope.

Formira se i NATO, vojni savez za odbranu Evrope od moguće komunističke invazije sa istoka.

A 1951. postavljaju se temelji onome što je danas Evropska unija…

Zbog čega ovo podsećanje?

Zbog zamrznutog vremena u kojem smo od ubistva Jugoslavije.

Još nisu određene ni granice između državica nastalih na njenim razvalinama.

Na putu od Priboja do Rudog, nekoliko je graničnih prelaza iz Srbije u BiH, pa iz BiH u Srbiju.

Menja Dunav tok, skrene na teritoriju Hrvatske, pripoji Srbiji neke hektare, onda zaore preko srpske obale i proširi Hrvatsku.

Gde je granica, šta je čije?

Komisije, potkomisije, radne grupe, svađalačka saopštenja, godine prolaze, a Dunav pravi nove meandre.

Jovan Cvijić je sa ekipom vrsnih kartografa, za samo nekoliko sedmica, omeđio onu veliku kraljevinu.

Cvijićeve granice sa Albanijom u preambuli su ustava sadašnje Srbije, ali u stvarnosti su kod Merdara, a ne na Prokletijama.

Ni nazreti se ne može dokle će administrativni prelazi prema Kosovu biti jezička skrivalica granice, i dokle će se Kosovo zvati Priština.

Još traju pregovori oko podele imovine nekad zajedničke države, i ovde i u svetu.

U medijima, u parlamentu, u debatovanju onih koji se Srbiji nameću kao njena nacionalna elita, država je u živom blatu devedesetih.

U nirnberškoj sudnici je rečeno: želimo da se nemački narod upozna sa užasnim zlodelima počinjenim u njegovo ime, da ih osudi, da ih se zastidi i ne dozvoli da se više ikada ponove.

U Srbiji, u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu, haške presude komandantima i počiniteljima zločina doživljavaju se kao presude nacijama u kojima su osuđeni rođeni.

Užasi Aušvica i Treblinke proizveli su moralnu, duhovnu i mentalnu revoluciju u nemačkom narodu.

A ovde?

Srebrenice, tako si mi mila, dabogda se opet ponovila!

Srbiju, zaleđenu u devedesetim, potapa cunami revizije i zločina i vinovnika za tragediju koja nas je zadesila.

I dželati i krivci su samo oni drugi.

Oko glava srpskih Bormana, Himlera i Gebelsa crtaju se svetački oreoli.

Na toj stranputici nema ni istine, ni stvarnosti, ni putokaza za moralno ozdravljenje i sustizanje odbegle budućnosti.

Na toj stranputici su samo iluzije, obmane, mitovi srednjeg veka, litije, prezir prema Evropi, Americi i Zapadu, prema svetu u koji se iseljava Srbija koja neće da joj život protekne u mržnjama, sukobima i beznađu.

Mini Šengen.

Nadonosna zamisao o širem Šengenu, o Euroregiji na Balkanu, čiji bi stožer bila Srbija.

Vašingtonski sporazum o investicionom prodoru Amerike u Srbiju.

Podseća na Maršalov plan o preporodu posleratne Evrope.

Nažalost, ovde će to izgleda biti kao zidanje Skadra na Bojani.

Moćni i sve osiljeniji propagandisti zamrznutih konflikata i vremena ruše preko noći i zamisli same o saradnji, o prihvatanju stvarnosti, o pomirenju i okretanju ka ljudskoj budućnosti.

Izborni program Džoa Bajdena bio je kratak a impresivan: Povratimo dušu Americi.

Da ta velika nacija, koja je satkana od naroda čitavog sveta, ponovo bude globalni svetionik slobode i demokratije.

Da Amerika i Evropska unija budu zajedno, a NATO gromobran tog savezništva.

I pobedio je. Impresivno.

Rusija nedostaje civilizacijskom savezu za koji se Bajden zalaže. Možemo li zamisliti razmere uzleta Rusije kada bi ta zemlja mogla da svetu pokaže svoju dušu i njenu snagu?

Srbija je mala za velike svetske poslove. Zamrznuta u okovima prošlosti, Srbija ne može ni ono što može: da bude regionalni pijemont evroatlantske budućnosti.

Autor je predsednik SPO