Završni ispit u kandžama forme

Kako će biti organizovan, videćemo. Za sada, znamo da je obuka za nastavnike organizovana tako da dežurni nastavnici imaju zadatak da pročitaju potrebna uputstva, odgledaju video-zapis i da polože test znanja sa 100% prolaznosti. Obuku je neophodno završiti do 22. juna do 23.59, dakle u minut do ponoći uoči prvog dana dežuranja na ispitu.

Testovi poput ovog poslednjeg polažu se već godinama. Olakšavajuća okolnost je što se test može polagati neograničen broj puta. S druge strane, na testu, koji sadrži 17 pitanja, odgovore na najmanje pet nemoguće je pronaći u priloženom uputstvu, niti u video-zapisu. Ne postoji ni povratna informacija koja bi ukazala gde ste i zašto pogrešili. Priznajem da sam test polagala desetak puta sve dok nisam dobila stoprocentnu prohodnost.

U FB grupama prosvetnih radnika javljali su se učitelji i nastavnici sa istim problemom, a onda je stigla pomoć pojedinih kolega koji su solidarnost pokazali tako što su u komentarima ostavljali tačne odgovore na svih 17 pitanja.

Da sam znala da će stići ovakva vrsta pomoći, uštedela bih najmanje par sati koje sam provela nekoliko puta čitajući uputstvo i igrajući se „učenja putem pokušaja i pogrešaka“. Sigurna sam da smo svi mi dežurni položili test i da smo spremni da savesno i odgovorno pristupimo „ceremoniji“ završnog ispita.

Koliko ovo ima smisla?! Koliko je ovo fer i pošteno?

Što se smisla tiče, suvišno je pisati. Što se drugog pitanja tiče, odgovoriću da nije fer iz najmanje tri razloga. Kao prvo, nastavnik ima pravo na neograničan broj pokušaja da položi test, dok učenici nemaju tu mogućnost. Kao drugo „solidarnost“ u vidu davanja rešenja testa, za učenike je zabranjena. Kao treće, i možda najvažnije, nisu svi učenici osmog razreda pohađali nastavu 45 minuta tokom celog drugog polugodišta.

Godinama unazad pokretale su se peticije za ukidanje završnog ispita, po meni, iz vrlo opravdanih razloga. Ove godine smo dobili još jedan ozbiljan razlog više, ali svi suštinski razlozi su u senci nadmoćne forme koja mora biti zadovoljena kako bi se stekao privid da je sve u najboljem redu.

Za nama je jedna turbulentna školska godina obojena najrazličitijim emocijama. Od osećanja neverice, bespomoćnosti, ljutnje… do naleta optimizma, energije i vere da će se nešto promeniti. Upravo svedočimo kraju još jedne školske godine, a kakav će biti početak nove videćemo. Nadam se da u dopisu školama iz školskih uprava umesto pečata dogodine neće stajati logo – EXPO 2027 kao što je to bio slučaj na kraju pomenutog dopisa na početku ovog teksta.

Autorka je profesorka engleskog jezika

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.