Zemunska sistematska prevara ili slučaj malih akcionara Pinkija 1foto EPA-PHOTO/EPA/SAŠA STANKOVIĆ/str./as/kr/ow

Ćutanje o odgovornosti je saučesništvo u zločinu i ima istu težinu kao i sam zločinJedini pravedan izlaz bio bi poništavanje Vesićeve (Goran) ideje i odluke Skupštine grada i umesto privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću dati KSC PINKI na upravljanje Javnom preduzeću. Drugi korak bio bi poništavanje privatizacije i pravično obeštećenje svih akcionara.

Nesposobnost političke opozicije da prepozna teme koje ruše režim i ćutanje intelektualnih elita o raznim oblicima nasilja i okupacije države, već je opšte mesto u dijagnosticiranju bezizlazne situacije u kojoj se nalazi društvo u Srbiji. To može značiti da bi i opozicija radila isto što i režim, da im smeta jedino to što oni nisu na vlasti.

Ali, od tog opšteg zaključka se ne ide dalje i ne postoji javna volja koja će stanje u društvu raskrinkavati u svim njenim brojnim i raznovrsnim pojavnim oblicima. Ono malo medija koji sebe doživljavaju kao kritične prema režimu stvarnost interesuje samo u incidentnim atraktivnim događajima i aferama, bez zahvatanja u dublje uzroke i analize poretka koji je sam sebi dao legalitet zakonima i odlukama koji su protivni interesu javnog dobra, pravdi, istini. Istina je da novine ne treba da budu opozicija, ali je i istina da svojim nekritičkim slepilom ne nadahnjuju nikakvu svest građanskog otpora, pa ni stvarno opozicionog mišljenja.

Sporna privatizacija

Jedan od drastičnih primera slepila javnosti prema sistemu nepravde koji je uspostavljen jeste praćenje sudbine akcionarskog društva Kulturno sportskog centra Pinki u Zemunu.

Zbog čega ovaj slučaj nije tek „lokalna Zemunska priča“ i zbog čega je taj slučaj 25. sporna privatizacija u Srbiji koja je, kao i nekad čuvene 24, čiju istragu je svojevremeno tražila Evropska unija, blago rečeno zaboravljena, i vapi za razrešenjem?

Ono što je moralo da privuče pažnju javnosti jeste činjenica da je glavni akter ove prevare aktuelni predsednik države Aleksandar Vučić. Ukratko, on lično je, kao direktor (1996-1997) tada Javne ustanove kulture, namenjene omladini i sportu, inicirao i organizovao vlasničku transformaciju „Pinkija“ u Akcionarsko društvo. Dobar broj onih koji su upisali besplatne akcije je bio zaposlen u opštini Zemun, i na taj način su bili ucenjeni, primorani da pokažu lojalnost radikalskoj vlasti, i sačuvaju radna mesta.

Oni koji su kupovali akcije, poverovali su slatkorečivim obećanjima Šešeljevih „Zemunskih novina“ i ubeđivanjem da je „sve po zakonu“, a punu garanciju dala je tadašnja ministarka za privatizaciju Jorgovanka Tabaković izdavanjem rešenja kojim verifikovana vrednost akcijskog kapitala u iznosu od tadašnjih 79,114 miliona dinara, u odnosu na 1,89 miliona državnog kapitala.

Neuknjižen objekat

Posle nekoliko godina ispostavilo se da objekat „Pinkija“ nije katastarski uknjižen, pa je posle 30 godina od izgradnje to ipak učinjeno. Ipak, vlasništvo nije preneseno na Akcionarsko društvo pa se ispostavilo da su akcionari kupovali i upisivali besplatne akcije kao bezvredne papire.

U toku sudskog procesa između AD „Pinki“ i države (Gradska opština Zemun i grad Beograd) oko utvrđivanja vlasništva, obavljena je trgovina tim hartijama koje nisu vredele, a konačan ishod, krajem 2012. godine, presuđeno je da objekat pripada državi, a akcionarskom društvu samo pečat i ime, to jest bezvredni papiri.

To nije bio dovoljan razlog da država poništi ovu privatizaciju, i Jorgovankino Rešenje, zbog očigledne greške i dovođenja u zabludu akcionara, i da ih obešteti vraćanjem uplaćenog iznosa ili vrednosti upisanih besplatnih akcija po godinama staža.

Poslovodstvo AD je dve decenije u tim neregularnim uslovima uspešnim poslovanjem izdavanja poslovnog prostora investiciono održavalo objekat, po cenu ukidanja svih neprofitnih sadržaja – za omladinu, sport i kulturu – zbog kojih je objekat sagrađen.

Za taj podvig AD je nagrađeno tako da mu posle osam godina, krajem avgusta 2021. godine, odlukom Skupštine Grada Beograda bilo oduzeto pravo korišćenja a uvedeno novoosnovano društvo sa ograničenom odgovornošću – dakle, neodgovorno društvo koje upravlja objektom predviđenim za javne potrebe građana Zemuna. Većinski vlasnici akcija, NIS i MK komerc su u svojim velikim poslovima sa državom našli način i interes da se odreknu svojih akcija. Oko 130 preostalih malih akcionara ostalo je bez nade da će naplatiti svojih 100-200 akcija (20-30 godina radnog staža).

Akcionari su dakle isterani, a u finansijskom izveštaju za 2021. godinu Akcionarskom društvu je knjigovodstveno pripisan gubitak od oko 250 miliona dinara! Posle niza godina uspešnog poslovanja u kojima se ostvarivana dobit nije delila akcionarima, nego raspodeljivala za pokrivanje gubitaka iz prethodnih godina, i održavanje objekta, preko noći, pojavio se ogroman gubitak. Naravno, ta knjigovodstvena varka, oduzimanja akcijskog kapitala, izvedena je da bi to poslužilo kao povod za likvidaciju Akcionarskog društva.

Vučić, Tabaković i ostali radikali

Likvidacijom akcionarskog društva želi se likvidirati i svaka odgovornost za ovu veliku prevaru čiji su akteri od 1998. godine, kada je počela priprema za privatizaciju, bili Aleksandar Vučić, Vojislav Šešelj, Stevo Dragišić (Predsednik SO Zemun 1998), Jorgovanka Tabaković, Gordana Pop Lazić (Predsednik SO Zemun 2004) i Goran Vesić koji je izjavio da je Pinki vraćen građanima, ali nije odgovorio na javno upućeno pitanje ko ga je prethodno građanima oduzeo, ali i gradska vlast demokrata u periodu 2004-2008.

U pravnom smislu brojne prilike za pravedno pravno rešenje su propuštene i slučaj je zastareo. Da li je to neizbežno finale? Planirano u dva čina: na zakazanoj Skupštini AD (29. Jun) treba usvojiti Izveštaj o poslovanju sa tim knjigovodstvenim gubitkom, a onda, u avgustu, u sred godišnjih odmora, na vanrednoj Skupštini AD doneti odluku o likvidaciji AD. Pri čemu bi akcionari dobili milostinju od 300 din po akciji, iako su one vredele deset puta više, a poslednji put su prometovane po ceni većoj od 2.000 dinara po akciji.

Prevareni, pokradeni mali akcionari, samo je jedno lice ovog slučaja. Drugo lice je još mračnije. Objekat KSC Pinki je građen početkom sedamdesetih godina prošlog veka sredstvima građana i privrede Zemuna sa namenom da služi kulturi i sportu omladine. Dakle delatnosti koja ne stvara materijalnu i finansijsku dobit.

Propast društva u Srbiji je počela filozofijom da sve treba da (nekome) donosi zaradu bez obzira na javne potrebe. Privatizacija svega, goli investicioni interes i korupcija ostavila je pogubne i nesagledive posledice ne samo u uništenju privrede, ekonomskom kolonijalnom položaju, u urbanizmu, nego i u funkcionisanju društva i u životima građana. To je suštinsko političko pitanje.

Postoji i istorijska i politička odgovornost kojoj nisu potrebni sudovi i koja ne očekuje ništa od zakona koje je vlast proglašavala da bi dala legalnost svom kriminalnom delovanju. Ćutanje o toj odgovornosti je saučesništvo u zločinu i ima istu težinu kao i sam zločin. Zbog toga, dužnost je javno odgovornih medijskih kuća i servisa da obaveste građane Zemuna i Beograda o slučaju „Pinkija“, a posebno je važno da ova istina dopre i do nekoliko stotina malih akcionara. Skupština akcionarskog društva je zakazana za 29. jun, a većinski vlasnici akcija NIS i MK komerc su spremni da podrže vlast u ovoj prevari, na štetu građana, malih akcionara.

Jedini pravedan izlaz bio bi poništavanje Vesićeve ideje i odluke Skupštine grada i umesto privrednom društvu sa ograničenom odgovornošću dati ga na upravljanje Javnom preduzeću. Drugi korak bio bi poništavanje privatizacije i pravično obeštećenje svih akcionara. Za takve korake trenutno ne postoji politička volja većine u gradskoj skupštini. Ali, od ovakvih zahteva ne treba odustajati. Borba za lokalne izbore u gradskim opštinama Beograda, koji slede 2024. godine, treba da počne sad, bez odlaganja i čekanja da se oni raspišu. Sa ovakvim primerima treba se suočavati i buditi iz letargije uspavana i razočarana politička svest građana.

U suprotnom, ako se ćuti i prelazi preko ovako očiglednih nedela, može se očekivati da će Aleksandar Vučić osvojiti i treći predsednički mandat. Za mnoge građane, to će biti doživotno.

(Autor je predsednik udruženja malih akcionara KSC Pinki AD)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.