Zemunske Švabe spasle Novi Beograd

Na preporuku arhitektkinje Maje Janjatović angažovali smo Štefana Kramzera, Švabu, starog zemunskog majstora koji je tada imao sedamdesetak godina i koga su svi zvali „majstor kulturni“ zbog toga što je za nešto dobro rekao da je to kulturno, a za ono što je loše da nije kulturno.

Negde početkom aprila 1977. vratim se kasnije sa posla i pošto je trebalo nešto da pomognem na gradilištu izvinim se majstoru i kažem da želim sada pomognem. Majstor reče: „Her gazda, noću su sve krave crne. Sada ću nešto da vam ispričam. U ovo vreme 1949. je počela izgradnja Novog Beograda. Par meseci pre toga pozove me Toma Devald, koga je Branko Pešić postavio za direktora Direkcije za izgradnju Novog Beograda da pregledam planove pošto se on u to ne razume i da kažem šta o njima mislim i da li imam neke primedbe. Toma Devald je takođe zemunski Švaba, ali je bio predratni komunista i prvoborac i na taj sastanak je pozvao kompletan rukovodeći kadar.

Rekao sam – her Tomo, ovo nije kulturno. Vidite da je budući Novi Beograd predviđen na prostoru između ulica Tošin bunar, Baštovanski put i Tvornička. Temelji bi trebalo da budu 10 metara dublji nego što je planirano jer je teren podvodan i prepun baruština, predviđena armatura je suviše slaba za petospratnice i da se štednja na materijalu ne isplati jer bi objekti kroz par godina počeli da se urušavaju. Rukovodeći kadar, sve sami „aktivisti“, odmah su graknuli – „neće nama Švaba da soli pamet, a vas obojicu treba poslati u zarobljeništvo“.

Toma Devald pozove Branka Pešića da mu sve objasni i pita kako dalje. Branko odmah dođe sa džipom i stručnjacima očita vakelu: „Ovaj Švaba Toma je predratni komunista i prvoborac a majstor Štefika je takođe predratni komunista i iako je Švaba, najbolji je majstor i oni su odavde a ne kao vi koji ste došli iz… materine. Kako oni kažu tako će biti.“

Eno starih paviljona na Novom Beogradu još uvek stoje posle sedamdeset godina i ništa im ne fali. Bilo bi lepo da se za 75-godišnjicu negde između paviljona postavi tabla Branku Pešiću, Tomi Devaldu i Štefanu Kramzeru. To bi bilo kulturno.

Autor je ekonomista iz Zemuna