Bajke su za malu decu za razliku od energetike

Forma teksta je neobična; u njemu se „putuje“ u prošlost od 2046. godine ka sadašnjem dobu. U tome i ne vidimo veći problem, samo što se u jednoj tako „laganoj formi“, koja podseća na bajku, kriju teške iluzije.

Pre svega, osim u bajci, nijedan inženjer neće reći da je do 2027. godine moguće završiti reverzibilnu hidroelektranu Bistrica; veliko je pitanje i da li je to moguće u narednih 10 godina, jer do sada nije urađena ni kompletna projektna dokumentacija. Ništa nije realnije ni da Đerdap 3 počne da se gradi 2026. godine, kao da je to igračka a ne kapitalni objekat koji je čak prevelik i za potrebe Srbije.

Mnogo veći problem je što prof. Končalović „mašta“ da Srbija 2046. godine može da ima održivu elektroenergetiku samo na osnovu sunca, vetra i vode, bez fosilnih goriva ili nuklearne energije. To je opasna zabluda.

Srbija je zemlja koja nije previše „obdarena“ ni suncem niti vetrom. Solarne elektrane zimi daju svega 10 do 15% energije koju mogu da prikupe tokom proleća i leta, i to pod uslovom da je lepo vreme. Na vetar može da se računa svega oko 25% vremena, a inače ga nema (na Severnom moru vetra skoro da ima dvostruko više).

Najveća potrošnja struje upravo je zimi, kada je sunce najslabije i kada se na njega ne možemo osloniti, ma kako jevtini bili solarni paneli. I tu je kraj bajke koju plasira autor teksta: u danima bez vetra, Srbiji će nedostajati oko 3-4.000 MW energije. To se ne može nadoknaditi iz akumulacija reverzibilnih elektrana; one mogu da pokriju potrošnju samo za dva, tri dana u zimskim uslovima. To nije ni njihova svrha, već te elektrane služe za dnevno „peglanje“ potrošnje i balansiranje nestalnih izvora energije iz vetra i sunca.

U bajci zato nedostaje samo jedan deo: „Jovanjski mraz, bez vetra. Inženjeri koje pominje prof. Končalović izašli su prvo u parkove, pa onda u šume da poseku svo raspoloživo drvo i da podele građanima, jer struje nema već nedelju dana, koliko traje mraz i koliko nema vetra. Građani su rado upalili furune, znajući da je to obnovljiva energija“.

Autor je diplomirani inženjer elektrotehnike i konsultant

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Šetnja

Naučno-stručni skup „Projekat Jadar – šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?” u Kragujevcu

„Kika”, „Popečitelji” i „Eyesburn” na trećem prolećnom mini klupskom festivalu muzike, kulture i umetnosti: Počinje UMMUS fest u Kragujevcu

Cirkus zarad sitnih interesa ili do sledećeg „ćutanja”: Zbog čega su opozcioni odbornici u Kragujevcu „zanemeli” na sednici Skupštine grada