Samim tim, ovo što gospodin Mišina radi zove se odbrana zločina i zločinaca, a sve na štetu žrtava – Srba, Jevreja, Roma…

Ono što očito gospodin Mišina ne zna ili se pravi da ne zna (rezultat je isti!) jeste da je Nedićeva vlada dobrovoljno sarađivala s nacistima i dobrovoljno, sve pevajući (SIC!) ubijala sopstveni narod – srpski. Nije žandarmerija ubijala Jevreje, ona ih je samo hvatala i predavala Nemcima, koji su ih posle ubijali, logika je gospodina Mišine. I to naopaka.

To što se gospodinu Mišini istorijske činjenice ne dopadaju, tim lošije po činjenice. Prema gospodinu Mišini, Nedić je, baš kao i Draža Mihailović sa Ravne gore, intenzivno mrzeo Nemce tokom čitave okupacije, pa su oni od tolike mržnje krenuli u bežaniju iz Srbije oktobra 1944, a i on zajedno s njima, ali samo do Beča. Posle ih je napustio i priklonio se saveznicima, koji su ga, eto, vatikanski kvarnjaci, izdali i predali partizanima! Stvarno nema potrebe da polemišem o nečemu što je istorijska nauka odavno utvrdila, pogotovo što iz ovog Mišininog teksta nije baš sasvim jasno šta mu se ne dopada, osim što je ubeđen da Nedić nije sarađivao s Nemcima!

Uostalom, potpuno razumem žal gospodina Mišine (prezime otkriva karakter, rekao bi Vuk Stefanović Karadžić) što nacisti sa Nedićem, Dragoljubom Mihailovićem, LJotićem i ostalim izdajnicima i saradnicima nacističkih okupatora srpskog naroda nisu pobedili u Drugom svetskom ratu, jer se on zalaže za drugačiju istoriju. Naknadna rekonstrukcija istorijskih činjenica gospodina Mišine svakako neće pomoći ni njemu, a ni Nediću i Mihailoviću, čija je kolaboracija s nacistima istorijska činjenica. Nepromenjiva. Ma koliko se gospodin Mišina upinjao da je promeni. Takođe, gospodin Mišina bi trebalo i dobro da razmisli šta predstavlja institucija na čijem čelu se nalazi.

Autor je urednik rubrike Društvo u listu Danas