Foto: Medija centar

Prilično lako sam se prepoznao u ovoj opasci kolege Gostiljca, s tim što poenta nije u tome da je advokatura protiv države, nego je u mom slučaju protiv postojećeg režima, što je ipak velika razlika.

Nije prošlo mnogo vremena od kada su Udruženje tužilaca i tužilačkih pomoćnika, Društvo sudija Srbije, nekoliko relevantnih NVO i Advokatska komora Beograda koju ja predvodim napustili tzv. „konsultativni proces“ u vezi s ustavnim promenama u pravosuđu koji je organizovalo Ministarstvo pravde iz poznatih razloga, od kojih je glavni da je nemoguće voditi raspravu kada Ministarstvo pravde nije ponudilo predlog promena koje bi bile predmet stručne rasprave. Svima nam je sa ove strane jasno da se radi o jednom prividu dijaloga kojim treba „zaseniti“ građane, a po mogućstvu i EU o tome kako Vlada vodi računa o mišljenju struke i nevladinih organizacija.

Međutim, tu se odmah našlo novo „rukovodstvo“ Advokatske komore Srbije da podrži proces i da se jasno ogradi od „neprijateljskih“ elemenata u društvu, poručujući sa sastanka u Ministarstvu pravde neki dan da je došlo do „veridbe“ između advokature i vlasti u obliku novog partnerstva u reformi pravosuđa, a čiji je jedan od ciljeva da se stvore uslovi za novu gvozdenu metlu u pravosuđu koja će počistiti one koji ne razumeju u kojem vremenu živimo.

Tako, samozvani vrh Advokatske komore Srbije oličen u javnosti nepoznatom borcu za pravdu adv. Viktoru Gostiljcu nastavlja sa politikom prethodnog „predsednika“ adv. Dragoljuba Đorđevića, koji je podržavao reformu pravosuđa provedenu za vreme vlasti Demokratske stranke kada je advokatura žmureći propratila seču svojih kolega sudija i tužilaca.

Advokatura je u Srbiji „pala“ onoga dana kada je vrh komore potpisao truli sporazum sa Ministarstvom pravde početkom 2015. godine kojim je okončan u poslednjih pet godina najuporniji i najuspešniji građanski protest. Rezultate tog sporazuma advokati vide svakodnevno, a pre svega u svojim prihodima koji su desetkovani pojavom javnih beležnika i javnih izvršitelja kao dve nove privatne profesije sa javnim ovlašćenjima kojima država daje punu podršku na štetu sudova, lokalne samouprave, advokata i građana. Interesantno je da su uz pomoć vlasti uspostavljeni predsednici komora / Gostiljac i Tintor/ obojica bili vatreni pobornici potpisivanja tog sporazuma sa Ministarstvom pravde, sa istim ovim vrhom tog ministarstva koje predvodi ministarka Kuburović, koja je tada kao pomoćnik i sama položila javnobeležnički ispit, da bi danas u svakoj prilici pomogla proširivanje njihovih nadležnosti na štetu advokature.

Samozvani vrh srpske advokature /izabran nezakonito/ tu je samo zato da podrži vlast u reformi pravosuđa i oduzimanju stečenog statusa advokaturi i drugu javnu funkciju nema.

Ipak, pitaćemo se nešto i mi koji smo izabrani od strane advokata, a ne od strane vlasti, šta mislimo o pokušajima vlasti da se ukine svaki trag demokratskog društva u Srbiji.

Autor je predsednik Advokatske komore Beograda