Sram Vas bilo, gospodine Cvetićanin

U trenutku mog intervjua na televiziji N1 kod Minje Miletić, tačno u četrnaestom minutu, program je prekinut jer je usledilo saopštenje da je Oliver Ivanović ranjen, a „kako N1 nezvanično saznaje“. Na kraju mog intervjua, kada sam već izlazila iz studija, voditeljka je obavestila gledaoce da je Oliver Ivanović ubijen.

Ja sam bila u gostima u emisiji, odnosno nisam bila domaćin. U takvim situacijama pratite ponašanje domaćina na profesionalnoj televiziji. Videlo se dobro da sam bila zbunjena, jer sam očekivala da će se nakon prekida programa i nezvaničnog saopštenja moj intervju završiti.

Nasuprot tome, voditeljka je insistirala da nastavimo tamo gde smo stale. Možda sam mogla da joj kažem da prekine intervju, ili da je zamolim da isključi glasno šaputanje onih koji su joj iz režije sugerisali šta treba dalje da me pita i na čemu da insistira. Možda sam mogla da kažem da je red da se rastanemo. Da li bi u tom slučaju gospodin Cvetićanin imao temu? Svaka smrt je strašna. Olivera Ivanovića sam imala prilike da upoznam davno na jednom prijemu u rezidenciji ambasadora Italije. Malo je reći da mi je žao.

Ali ako je gospodinu Cvetićaninu ovo tema, onda bi bilo dobro da prvo proveri faktografiju samog intervjua, pa tek onda da piše.

Primećujem takođe da gospodinu Cvetićaninu nije nimalo zasmetalo što je nakon zvanične objave o smrti Olivera Ivanovića voditeljka bez trunke empatije nastavila razgovor sa narednom gošćom, sa kojom je mirno ćaskala o mom izlaganju i stavovima po pitanju umetničkih sadržaja, njihovog plasmana i uspeha. I to bez mog prisustva. Kao ogovaranje kada neko napusti prostoriju, bez obzira na okolnosti i trenutak.

Verujem da je pisanje gospodina Cvetićanina zanimljivo dokonom svetu kratkog pamćenja. Meni je ipak strašno, jer koristi nesreću i smrt zarad jeftinih i lakih poena.

Ne, nisam hladna, niti bezosećajna. I ne bi me pregažen pas više uznemirio od ubijenog čoveka. Samo ste Vi u želji za dopadanjem u nekom tužnom kafanskom društvu prevideli da je saopštenje u trenutku kada sam ja bila u studiju glasilo da je čovek prevezen u bolnicu, i da je vest nastala prema nezvaničnim saznanjima. Sram Vas bilo, gospodine Cvetićaninu!