Strah nelegitimne vlasti u Crnoj Gori 1Foto: Privatna arhiva

Za pohvalu je namera Danasa da povremeno prenosi tekstove iz medija susednih država jer je to jedan od vidova boljeg uzajamnog poznavanja i razumevanja. Uostalom, savremeni društveni tokovi su sve više univerzalnog karaktera i gotovo podjednako zahvataju sve države, naročito susedne, pa je veoma važno znati kako se one sa njima nose.

Međutim, da bi prenošenje tih razmišljanja opravdalo svoju svrhu neophodno je da budu ispunjena dva uslova. Prvo, ne bi se smelo dogoditi da se koristi samo jedan izvor jer je svako od susednih društava pluralističko i treba čuti i drugu stranu, naročito onda kada je društvo oštro podeljeno u dva tabora. Drugo, tekstovi koji se prenose morali bi biti ono najbolje što susedne sredine produkuju, a ne tabloidna piskaranja kakvih u Srbiji ima previše.

Nijedan od ova dva uslova ne ispunjava tekst Željka Ivanovića „Dritane, pederu, zaustavi taj BIRN“ preuzet iz podgoričkih Vijesti čiji medijski konglomerat ima u Crnoj Gori istu ulogu i profil kakve ima imperija Pinka u Srbiji. Taj „koncern“, kako ga u Crnoj Gori nazivaju, predstavlja onu treću komponentu prosrpskog bloka (pored Srpske pravoslavne crkve i desničarskih partija koje su „pobedile“ na izborima 30. 8. 2020) koji je u oštrom sukobu sa crnogorskim blokom.

Dakle, ovaj tekst nije objektivna i nepristrasna analiza jednog političkog događaja (slučaj BIRN), već gledište jedne od sukobljenih strana upereno protiv druge strane, što će reći ideološko-propagandni sastav.

Zbog čega se Danas odlučio da prenese stav jedne strane, i to baš one koja je u neraskidivim odnosima sa onim snagama u Srbiji iz čijeg miljea Danasu stižu pretnje o likvidaciji svih članova redakcije – to je zaista zanimljivo pitanje.

O slučaju BIRN pisali su, na primer, i takvi autoriteti (koji nemaju veze sa DPS-om i Đukanovićem) kao što su profesor Milenko Perović, predsednik Crnogorskog PEN centra, ili Miodrag Živković, jedan od lidera Građanskog pokreta 21. maj i bivši predsednik Liberalnog saveza Crne Gore. Zašto tekstovi ovih uglednih intelektualaca nisu našli mesto u Danasu – eto još jednog pitanja bez odgovora.

Još gore stoji stvar sa drugim uslovom. Tekst Ivanovića je tipično tabloidno štivo u kome se na bazi poluistina, pseudodogađaja i fejkova (o DŽavidu Nimaniju, koji je zavapio zaustavite taj Rojters, sa sve „s“ na kraju) konstruišu gromopucatelne skandal-teorije o mračnim zaverama i kolektivnim pogibijama.

Tako on, od beznačajne činjenice da je neko na građanskom i antifašističkom (a Ivanovića antifašizam baš žestoko nervira) protestnom skupu u Podgorici uzviknuo „Dritane, pederu“, izvlači dramatičan zaključak o tome kakvu zlu sudbinu LGBT zajednici u Crnoj Gori sprema crnogorski blok. I to čini uprkos notornoj istini da najbliži politički saveznik njegovih Vijesti – Srpska pravoslavna crkva – ne može očima da vidi LGBT zajednicu. Uostalom, taj uzvik smo patentirali mi ovde u Srbiji kada je neki navijač na stadionu skandirao „Vučiću, pederu“.

Niko ozbiljan se time nije bavio, ni Vučić ni LGBT zajednica, i niko nije iz tog individualnog čina izvlačio tragične zaključke. Ali Ivanoviću je to potrebno da bi prikrio jednu banalnu činjenicu: da je „njihova Jela“ (Jela Jovanović, J. J.) podmetnula BIRN-u sopstveno viđenje političkog ekstremizma u Crnoj Gori ubrojivši tu one građanske aktiviste, uglavnom socijaldemokratske orijentacije, koji kritikuju nepodopštine aktuelne i prethodne vlade.

NJena analiza je taman toliko objektivna kao kada bi u Srbiji jedna druga J. J. (Jovana Jeremić sa Pinka) pravila analizu političkog ekstremizma u Srbiji, u kom slučaju bi se Danas našao na vrhu te liste, uprkos njegovim povremenim ustupcima srpskom kleronacionalizmu i Željku Ivanoviću.

Ali, Ivanović se ne zaustavlja na onome što je bilo već počinje da se bavi sopstvenim fantazmagorijama u koje drsko i nevaspitano uvlači ljude i institucije čija bi imena morao da izgovara u stojećem stavu – Latinke, Mesića, Crnogorskog PEN centra, Helsinškog odbora za ljudska prava, Tamare.

Tako nešto i ne čudi jer su drskost i nevaspitanje bili osnovni kadrovski kriterij kod sastavljanja njihove vlade Zdravka Krivokapića u kojoj je briljirala Vesna Bratić, osoba koja je u crno zavila crnogorsku prosvetu, koja je za sebe ponosno govorila „žensko a četnik“ a za Crnogorce da ne postoje i da su to samo „Milogorci“, da bi na kraju, u stanju potpune maloumnosti, za najvećeg intelektualca na ovim prostorima Latinku Perović rekla „Kad će više ta baba“.

Ivanović dobro zna, prateći ono što se zbiva u Srbiji, da je viktimizam ključni element srpskog kleronacionalizma. Nema dana da se ne lansiraju priče o zaverama protiv srpskog naroda, o strašnim pretnjama i pritiscima i o podmuklim atentatima koje pripremaju takvi moćnici kakvi su Danas, NUNS, Šolak, ili onaj što mu se ime nalazi na grafitima („Čanka pod nož“).

Tu paničnu atmosferu Ivanović sada prenosi i u Crnu Goru predviđajući crne dane za sebe, Jelu, Dritana, Vijesti. A da bi pojačao tu epsku dramu on pribegava falsifikatu i krađi identiteta kakvi nisu viđeni čak ni u tabloidnom novinarstvu. On svoju družinu moći i vlasti, koja je zarobila sve institucije u Crnoj Gori osim institucije predsednika republike, a i njega drži u stalnom opsadnom stanju, koja je celu državnu službu počistila od Crnogoraca i onih koji nisu za svetosavlje, koja proganja svakoga ko joj je iole sumnjiv, upoređuje sa nemačkim pastorom Nimelerom, koga su proganjali nacisti. Umesto da se porede sa progoniteljima, oni se bestidno upoređuju sa progonjenim!

Očigledno je – ove ljude je strah. Oni su se prepali od toga što je neko uzviknuo „Dritane, pederu“, prepali su se od ploče u Morinju na mestu konclogora, prepali su se od izbora u malenom Šavniku gde već šesti put cepaju izborni materijal ne bi li sprečili pobedu crnogorskog bloka.

Ali, šta je uzrok ovog paničnog straha kod ljudi koji komanduju Crnom Gorom, koji u svojim rukama drže sve aparate sile i prisile, i vojsku i policiju, i medije i finansije, i državnu upravu i javne institucije, bukvalno sve od čega zavisi život? Šta je to što ih nagoni da se prepadnu jednog uzvika i jedne ploče i da ubeđuju narod da će posle njih nastati propast sveta, kako to prognozira Željko Ivanović?

Uzroke ovoga straha niko nije objasnio bolje nego veliki evropski istoričar i sociolog Guljelmo Ferero. Jedno njegovo pisamce, objavljeno u nekim američkim novinama, toliko je uznemirilo svemoćnog Musolinija da je odmah stavio u stanje uzbune celu prefekturu u Firenci kako bi nadzirala opasnog profesora. Ferero je tada shvatio da se tu radi o strahu nelegitimne vlasti, o strahu onih koji znaju da su na vlast došli uzurpacijom, prevarom i nasiljem, marševima i litijama, prljavim hibridnim ratom.

Uzurpatorska vlast, kaže Ferero, vlada strahom i živi u strahu od naroda. Zato je dovoljno jedno pisamce, spomen-ploča ili jedan uzvik pa da ona doživi napade panike i preduzme sve mere ne bi li se zaštitila od naroda koji nema ništa drugo osim svog glasa. Strah nelegitimne vlasti, a Dritanova vlada ima podršku samo 2,8 odsto građana u Crnoj Gori, i saznanje da će ona morati da siđe sa javne scene, suština je ovog pamfleta prenetog iz tabloida Vijesti.

Autor je saradnik Helsinškog odbora za ljudska prava i potpredsednik Saveza antifašista Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.