Foto: FreepikNekoliko kolega, više godina uključenih u rad Advokatske komore Vojvodine (AKV) zamolili su me da reagujem na tekst koji je pre nekoliko dana u Danasu objavio advokat Branislav Antić.
Tekst inače obiluje netačnim podacima i insinuacijama. Prihvatio sam jer sam kao predsednik AKV, pored ostalog, dužan da se staram o njenom značaju i ugledu. Najpre o tzv. štrajku.
U Srbiji ima oko 11.000 advokata. Konferencija na kojoj je učestvovalo oko 1.300 advokata dala je preporuku Skupštini Advokatske komore Srbije (AKS) da advokati obustave rad do „povlačenja stava Vrhovnog kasacionog suda“, a da AKS u pregovorima predstavljaju tri (imenovana) advokata koji nisu uključeni ni u jedan njen organ.
Bio sam sprečen da Skupštini prisustvujem, ali sam obavešten da je većinom glasova odbijena preporuka, nakon čega je nekoliko desetina nezadovoljnih advokata vikanjem, uvredama, psovkama, pretnjama, čak i bacanjem flaša, prekinulo dalji rad.
Da to nije učinjeno, Skupština bi bila u prilici da formuliše i donese drugačiju odluku koja bi bila smislenija i ostvariva. Među delegatima Skupštine postojala je saglasnost o tome da je sporni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) loš i da je doveo do povećane pravne nesigurnosti u već posrnulom pravosuđu.
Pitanje je, međutim, da li je bilo realno ući u „štrajk“ do „povlačenja stava“? Do sada advokatura nije pribegavala obustavi rada zbog sudskih odluka ili stavova, već je zbog postupaka izvršne vlasti.
Neograničenim „štrajkom“ advokati bi na neodređeno vreme uskratili pravo na pravnu pomoć i svojim klijentima i ostalim licima kojima je takva pomoć potrebna.
Osim toga, ono što je zahtevano vodilo bi ili neuspešnom ishodu, ili stvaranju nove pravne nesigurnosti odomaćivanjem prakse protiv koje se inače borimo – da se konkretna pitanja pred sudom rešavaju pomoću vansudskih uticaja.
Naravno, ne smemo zaboraviti da je (dopunski) stav VKS usledio nakon pokušaja da se deo problema oko „bankarskih sporova“ reši izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku i autentičnim tumačenjem Zakona o obligacionim odnosima, i da se uopšte nije radilo o ujednačavanju sudske prakse, koja u tom domenu nije bila neujednačena.
Sve ovo zajedno opravdano stvara sumnju u to da su se u ovakva postupanja uključile interesne grupe iz bankarskog sektora i da treba razmotriti i korupciju kao mogući uzrok za nezadovoljstvo advokata.
Protestnom obustavom rada AKS je izrazila svoj stav, a pravi cilj advokature bio bi da se pristupi temeljnoj reformi pravosuđa podložnog pritiscima. Problem je, dakle, složen, pa ni izlaz iz krize ne može biti prost i jednoznačan.
Sledeća sednica Upravnog odbora AKS održaće se u subotu. Očekujem odluke o daljem vidu protesta, a za gubitak vremena odgovorni su upravo oni koji su na neprimeren način onemogućili okončanje rada Skupštine.
Do pre nekoliko godina pravci delovanja advokatskih komora su određivani u njima samim.
Ne na ulici, ne na viber grupama i ne kroz medije.
Advokatska komora Srbije i komore u njenom sastavu, a AKV već čitav jedan vek, borile su se i bore se za očuvanje svoje autonomije i časno obavljanje javnih ovlašćenja koja su im poverena, a pre svega za takav položaj advokata koji će im obezbediti samostalnost i nezavisnost.
Izjašnjavali smo se i zauzimali stavove o svim značajnim zakonima na kojima se radilo. Nastojali smo da eventualna međusobna neslaganja između advokata rešavamo u samoj komori.
Advokati koji su želeli da se angažuju u radu komore uvek su bili dobrodošli, jer se položaji ne plaćaju, a pomoć je uvek potrebna.
Od nedavno, advokatima koji su izabrani na skupštinama svojih komora više nisu jedino značajna pitanja kako da najbolje predstavljaju advokaturu i kako da sa državom pregovaraju i postignu rezultate koji će biti od koristi za sve kolege.
Preko društvenih mreža, koristeći se falsifikatima, vulgarnom komunikacijom, pretnjama i plasiranjem brojnih neistina pojavila se nova advokatska „normalnost“ sa grupama koje su imale jedini cilj da preuzmu upravljanje komorama.
Neki od njih su postali zanimljivi i medijima. Iako svako ima pravo da iznese svoj stav, da bira i bude biran u organe komore, nema svako pravo da na opisani način otežava i onemogućava rad komora, da profesiju bruka i nanosi joj štetu.
Advokat Antić nije pažljivo pročitao propise pre nego što je pokušao, uz podršku i onih kojima prava i obaveze u AKV miruju, da se kandiduje u novosadskom Ogranku AKV.
Rezultat izbora je tako ubedljiva pobeda liste kolege Dobrosavljeva da je neozbiljno i nekorektno dovoditi je u pitanje.
Antić očito ima veoma loše mišljenje o svojim kolgama (ne verujem da sudi po sebi) ako mu se čini da je podela advokatskih rokovnika, u vreme kada se oni inače nabavljaju, mogla da utiče na ishod glasanja.
Po svemu sudeći, on ima loše mišljenje i o AKV kao instituciji ako smatra da je umesno bez ikakvog uporišta u činjenicama ogovarati sve što se u njoj zbiva. Antić nikada nije bio ni na jednoj sednici Upravnog odbora ili Skupštine AKV.
Da je bio znao bi da ništa od onoga što je napisao nije tačno. Smeta mu čak i to što je stogodišnjica moderene AKV obeležena u oktobru, a ne u martu!
Da se malo raspitao znao bi da svake godine Dan advokature AKV obeležavamo u maju, ali da je ove godine zbog epidemije još u februaru Upravni odbor doneo odluku da će se Dan advokature održati u oktobru.
Teško je shvatatiti razloge Antićevog nezadovoljstva. Oni koji nemaju argumente, a on ih očito nema, pribegavaju oveštaloj floskuli o saradnji sa vlašću.
O kakvoj bi se saradnji moglo raditi kada su dosadašnja saopštenja Upravnog odbora AKV bila kritički usmerena? Zlonamerno prećutkuje ono što je AKV učinila u korist svih svojih članova. Evo samo jednog dela toga.
Izmenom pravila o radu ogranaka vraćeno je opšte pravo glasa koje je bilo suspendovano u novosadskom Ogranku do 2017. godine za vreme tadašnjeg rukvodstva AKV. Ograncima je omogućena finansijska samostalnost i raspolaganje sredstvima sa njihovih računa.
Osnovani su Odbor advokatskih pripravnika, Sekcija mladih advokata i Centar za medijaciju. Praćene su društvene pojave i propisi, povodom kojih je AKV adekvatno reagovala.
Sačuvan je paušalni način oporezivanja. Omogućen je početak rada „kol centra“ za odbrane po službenoj dužnosti. Rad Akademije je razgranat i uspešan.
Uz brojne katedre i tribine, održavana su i ,,Otvorena vrata advokature“ u sedištu AKV i ogranaka. Osnovan je Potporni fond koji je u velikom br
oju slučajeva odobravao pomoć koleginicama i kolegama. Trajno je umnjena članarina za 500 dinara mesečno. Elektronski sistem komunikacije obezbedio je redovno obaveštavanje advokata o aktivnostima AKV i pitanjima od značaja za profesiju.
Sednice Upravnog odbora se sa dnevnim redom najavljuju na sajtu AKV, javne su i dostupne za obraćanje i prisutnim nečlanovima ovog organa. Arhiva je uređena, skenirana i zbrinuta, a biblioteka katalogizovana. Disciplinski organi AKV imaju najviše pravnosnažno završenih postupaka u odnosu na druge komore.
Nova uređivačka koncepcija Glasnika dovela ga je do statusa naučnog istaknutog nacionalnog časopisa sa kategorizacijom M-52. Najbolji radovi se nagrađuju.
Otvoren je Klub advokata Vojvodine u kome se organizuju promocije knjiga, koncerti, predstave, projekcije filmova i drugi kulturni sadržaji (gostovali su Vida Ognjenović, Goran Marković, Egon Savin, Kokan Mladenović, Petar Peca Popović i druge javne ličnosti). Zaključeni su protokoli o saradnji sa brojim ustanovama kuture.
Najzad, AKV je postala član Federacije evropskih advokatskih komora i međunarodne asocijacije mladih advokata (AISA), a nastavila je članstvo u Međunarodnoj uniji advokata (UIA).
Sa UIA je u Novom Sadu održano trodnevno savetovanje povodom priprema za donošenje novog Zakona o advokaturi na kome su učestvovali predsednici komora iz Srbije, kao i brojni gosti iz inostranstva koji su govorili o standardima advokature u EU, a među njima: predsednik advokatske komore Austrije Rupert Volf, visoki predstavnici UIA Aldo Bulgareli, Andraš Sečkai, Judit Budai, predstavnici advokatskih komota Slovenije i Hrvatske i mnogi drugi.
Ovo je samo jedan deo rezultata i urađenog posla u AKV. Mislim da niko dobronameran ne može da omalovažava rad AKV.
U rad AKV je uključeno više od 300 advokata iz cele Vojvodine.
I na kraju, da li je dostignuti nivo vladavine prava u Srbiji dovoljan? Da li je pravosuđe dobro?
Da li advokati treba da su zadovoljni i da ne dižu glas? Ne! U Srbiji nema dovoljnog stepena pravne sigurnosti, poverenje u pravosuđe je na jako niskom nivou, a advokati u takvom sistemu teško mogu da pružaju pravnu pomoć na adekvatan način i da sebi pošteno i časno obezbede egzistenciju i pristojan život.
Tim pre je potrebno da jedinstveno nastupimo, ali sa razumnim i prihvatiljivim zahtevima koji će advokatsku profesiju, kao i celo pravosuđe učiniti boljim.
Autor je advokat.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
