Zašto četnici nisu oslobodili Jasenovac? 1Foto: Pixabay/F1Digitals

Autor se bavi depešama koje je Tito o Jasenovcu pisao i slao Staljinu, a prećutkuje da li je ili nije Draža Mihailović pisao depeše o Jasenovcu vladi Kraljevine Jugoslavije u egzilu čiji je bio ministar.

„Postavlja se krucijalno pitanje“, piše autor, „zašto Brozovi partizani nikada nisu napali Jasenovac u cilju da ga oslobode“. A zašto to nisu uradili četnici, autor prećutkuje.

U tekstu autora piše da su „tek krajem 1942. Brozovi partizani iz brošure Jasenovački logor saznali nešto konkretnije o ovom stratištu na osnovu svedočenja pobeglih logoraša. U brošuri i partijskoj borbi se tvrdi da je do tada pobijeno 300.000 zatvorenika, a opisane su i neke tehnike ubijanja i mučenja. (Brošura) štampana je u 2.000 primeraka od kojih je u Srbiju poslat samo jedan“.

Ne piše autor ko je objavio ovu brošuru ni šta su objavili četnici.

U knjizi „Zablude srpske istorije“ s. 274, autor Dejan Ristić piše: Uz već pomenutu naredbu o ispitivanju mogućnosti napada na logor u Jasenovcu, Tito je, kao komandant Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (a ne Brozovi partizani kako piše dr Sotirović) još u septembru izdao naređenje da se s nemačkim vojnim jedinicama i ustašama obavlja razmena zatočenika iz ustaških logora (iz logora u Jasenovcu tada je razmenjeno oko 700 zatočenika) Istovremeno, 1942. je naredio utvrđivanje zločina koje su činile ustaše, četnici, nacisti i fašisti, te je Propagandni odsek AVNOJ-a iste godine objavio i brošuru „Jasenovački logor – Iskazi zatočenika koji su pobegli iz logora“.

Kasnije su oformljene i posebne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.

A šta je radio Draža Mihailović i JVuO autor o tome ne piše.

Autor navodi da „treba napomenuti i notornu činjenicu da su se u Jasenovcu i u drugim NDH logorima uglavnom nalazili Srbi i to sa partizanskih a ne četničkih teritorija. Ove druge su bile mnogo bolje zaštićene od prvih“.

I ovo je obmanjivanje čitalaca, jer Srbe četnici nisu branili od okupatora i ustaša jer su sa njima sarađivli a NDH su i priznavali, kako već piše u „Istoriji ravnogorskog pokreta“ Koste Nikolića.

To je Draža Mihailović iskoristio kada je pred kraj rata pobegao iz Srbije sa srbijanskim četnicima u istočnu Bosnu, gde je štitio odstupnicu Nemcima, da pošalje đenerala Đukića da moli Pavelića da mu pošalje lekove, municiju i hranu i ako se bude eventualno bude povlačio na zapad da omogući četnicima prolaz kroz Zagreb, što autor prećutkuje.

Prvobitno utvrđen broj ratnih žrtava u Jugoslaviji, posebno u Jasenovcu imao je posle rata određen značaj i za utvrđivanje reparacija. Kasnije se taj broj menjao. Da ne bi novinarima odgovarao na broj žrtava u Jasenovcu, Tito je nezvanično kao predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, neutvrđenog datuma posetio Jasenovac i pred spomenikom Kameni cvet položio cveće i tako odao počast ustaškim žrtvama.

Autor je publicista

close
Zašto četnici nisu oslobodili Jasenovac? 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.