Kada je na N1 pre 10 dana pušten prvi deo dokumentarca Vladalac, čija tema je profesionalna biografija predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bilo je pitanje dana kada će na televiziji Pink biti emitovan odgovor, i u kom obliku.
Nije se dugo čekalo, jer je posle svega nedelju dana, u nikada do sada viđenoj formu, emitovan Progon.
Ta neviđena forma može da se zove i „dokumentarcem na dokumentarac“.
Tako su bar Pinkovi autori potpomognuti režimskim analitičarima napravili film koji po formi podseća na Vladaoca, a po sadržaju predstavlja odgovor na njega. I to bukvalan, rečenicom na rečenicu.
Secirani su delovi ozbiljnog autorskog dela, iz konteksta izvlačene rečenice relevantnih sagovornika i interpretirane na način na koji smo već navikli da vidimo na ružičastoj televiziji ili pročitamo u režimskim tabloidima.
U čemu je razlika između Vladaoca i njegove blede kopije u vidu Progona?
U prvom dokumentarcu su predstavljene činjenice, puštani snimci izjava Aleksandra Vučića datih tokom njegove višegodišnje političke karijere, citirana obećanja koje je godinama unazad davao a potom ih, opet pred očima javnosti, gazio. Jedno je mislio, drugo govorio, treće radio.
Zbog toga je Vladalac svedočanstvo našeg vremena i čini se više namenjen generacijama koje dolaze, nego nama koji smo manje-više svedoci pogubne politike i pogrešnih odluka.
Progon, sa druge strane, nema nikakvu vrednost.
To je jalov pokušaj da se na istinu i činjenice odgovori „istinom i činjenicama“. Jer, one nisu na strani Pinkovog dokumentarca.
U njemu su autori Vladalaca i njegovi učesnici vređani, a Vučić je „branjen“ tako što je ponovo predstavljen kao žrtva onih koji ga „mrze“, pa, logično, samim tim mrze i Srbiju. Drugih argumenata nema. Kao što je rediteljka Vladalaca Jovana S. Polić lepo rekla, Progon je samo jedan od više stotina pokušaja odbrane mita o velikom vođi.
Taj film, uostalom, nije ni namenjen širem auditorijumu već isključivo biračkom telu naprednjaka. On je deo propagandne mašinerije koja potpomaže jačanju kulta ličnosti, nedozvoljavajući da ijedna kritička reč protiv predsednika ode u etar i ostane bez odgovora. Ta mašinerija nemilosrdno melje već godinama, mada je, možda, ohrabrujuća potreba za brzom reakcijom.
Ona pokazuje dozu straha i nesigurnosti i, u krajnjoj liniji, da ono što nezavisni, časni i pošteni novinari u Srbiji danas rade – nije uzaludno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
