Foto: EPA/ANDREJ CUKICDa li je Dragutin Gavrilović kada je 1915. izgovorio istorijski govor koji je počeo sa „Junaci“, mogao da pomisli da će vek kasnije u zemlji za koju se njegov puk borio junacima biti proglašeni stranački batinaši koji su „junački“ motkama polomili vilicu studentkinji?
Došla je 2012. neka nova Srbija, Vučićeva, u kojoj je sve izvitopereno – policija sa opremom za razbijanje demonstracija i predsednik okružen kampom nasilnika su žrtve pobunjenih građana – „blokadera“ i „terorista“.
Dakle, kada policija bije demonstranta koji leži na zemlji i ne pruža otpor, policija je žrtva. Pa su tako i batinaši iz Novog Sada žrtve „žutog pravosuđa“, pa Vučić mora da ih pomiluje, jer ipak su oni „samo branili stranačke prostorije“. Od nalepnica, doduše.
Palicama na nalepnice, pendrecima na kontejnere, na to je predsednik Ćacilenda sveo ovu zemlju.
Svako ko se pobuni infiltraciji u redove Ćacija, svako ko ne želi da se pokloni vrhovnom komandantu na vernost, mora biti spreman na posledice.
Na pendreke i „sportski ribolov“, jer baš tako izgleda nasumično privođenje demonstranata koji kad se policija pojavi, mahom mirno napuste blokadu.
Ovde više ne vredi ni Štulićeva molba: „Nemoj po glavi, druže plavi“, jer se više ni ne zna ko je zaista „plavi“, a koje samo preobučeni lojalista.
Govori Vučić sam za sebe da je neustrašiv, da svima sve skreše u lice, ma koliko velik državnik bio s druge strane. Demantuju ga hapšenja maturanata i đaka. Ponaša se kao da žarko želi da ispadne da je Svetlana Ražnatović baš njemu posvetila „Kukavicu“ koja je postala nezvanična himna građanske pobune.
Na izbore neće, ili možda ne sme, svestan pada podrške u velikim gradovima u Srbiji, ali svestan i rezultata nedavnih lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću, u kojima se, iako je odneo pobedu, pokazalo da njegova vlast ipak nije nenodirljiva i baš toliko imuna na višemesečnu pobunu na ulicama.
Zato i pribegava onome što jedino zna – da hapsi i bije, u nadi da će to zastrašiti i umoriti narod. Ništa nije naučio, nesvestan je da svaka njegova represija, svaka pretnja i zlosutna najava građanskog rata deluje kao dodatan motiv građanima da u još većem broju izađu na ulicu.
Nesvestan je da protiv sebe ima generacije onih koji su u brojne ranije proteste i političke promene dobrano razočarani i generacije njihovih potomaka na koje se ta razočaranost prelivala. Ne razume da je ljudima dosta svega i da dobar deo pobunjenih građana na ovo gleda kao na zadnju šansu, borbu u kojoj nema šta da izgube.
U svojoj uobrazilji – borbi protiv „obojene revolucije“ koju je, tvrdi, već pobedio – pomilovanjem batinaša praktično daje zeleno svetlo za obračune sa studentima i građanima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
