Svet će iz ove krize izaći sa dugom većim nego posle Drugog svetskog rata.
Javni dug svih država na svetu prevazići će globalni bruto domaći proizvod.
Ovo su prognoze Međunarodnog monetarnog fonda.
Do sada je odgovor vlada širom sveta na kovid 19 krizu iznosio 11 biliona (hiljada milijardi) dolara, a koliko će tek biti potrošeno kada krene oporavak videćemo narednih godina.
Koliko god trošenje sredstava za jačanje zdravstva u borbi sa virusom ili pomoć privredi bila potrebno i neophodno, ono bi moglo da ostavi i ozbiljne posledice.
Naime, ako se ispostavi da će kriza potrajati, neke od zemalja, i to onih u razvoju iako su mnogo manje zadužene od razvijenih, mogle bi se naći u dužničkoj krizi.
Ta kriza bi izgledala na primer tako što bi dospeli dugovi koji se po pravilu vraćaju novim zaduživanjem.
Ovog puta zbog lošijeg ekonomskog stanja zemlje kreditori traže više kamate na ime većeg rizika.
Država nema izbora nego prihvata skuplji dug, jer sistemi, zdravstveni, obrazovni, odbrambeni moraju funkcionisati. Ali još važnije, dugovi se moraju vratiti.
Nove, više kamate počinju da dave budžet koji je zbog krize sve manji.
Trošak kamata koji je neproduktivan i novac koji izlazi iz zemlje raste i zato ili se država još više zadužuje (po još višim kamatama) ili smanjuje druge troškove, plate, penzije, socijalu.
Ovu putanju mi smo već prošli. Pre samo nekoliko godina izdvajali smo za kamate preko milijardu evra ili tri odsto BDP-a.
Kamate su bile jedan od najvećih izdataka u celom budžetu.
Rezultate teške fiskalne konsolidacije koju smo platili nižim platama i penzijama, nakon koje je javni dug sa skoro 75 odsto smanjen na oko 52 odsto BDP-a, kovid 19 kriza preti da izbriše u potpunosti.
Javni dug će za samo godinu dana biti povećan na preko 60 odsto BDP-a.
Država se do sada ove godine zadužila više od četiri milijarde evra, a do kraja godine će još 2,5 do tri milijarde prema proceni Fiskalnog saveta.
Koliko će taj dug koštati tek ćemo da vidimo, ali aprilska emisija evroobveznica koštala je duplo više nego novembarska.
Ocena rizika zemlje merena EMBI indeksom je povećana osam puta. Ovo ne važi samo za Srbiju, već za većinu zemalja u razvoju.
Dakle, zaduživanje je neizbežno, ali šta možemo da uradimo da se taj novac najbolje iskoristi.
Možemo da vidimo kome pomoć zaista treba, a kome ne, a ne da oslobađamo sve reda poreza ili da delimo po 100 evra i sirotinji i bogatašima.
Možemo da usred krize ne kupujemo vojne avione i tako podižemo investicije.
Možemo da ne kupujemo lend rovere od po 30.000 evra za komunalnu policiju i na to dajemo 2,5 miliona evra kao da će patrolirati po gudurama, a ne ulicama glavnog grada.
Možemo da batalimo gradnje stadiona, fontana, jarbola i ostalih jelki. Mogli smo i da ne širimo zarazu zbog izbora. Ali nismo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
