Četvrt veka od „Oluje“ prognani ljudi iz Hrvatske u najvećem broju su to i ostali, država koja je organizovala njihov nestanak uvažena je članica Evropske unije, haškim sudom očišćena od odgovornosti, a Srbija je danas gotovo pa tamo gde je bila 1995: pod rukovodstvom čiji je najistaknutiji pripadnik i sam odgovoran u određenoj meri za ratove u bivšoj Jugoslaviji, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog huškanja i sejanja mržnje i propagande – što i 2020. godine uveliko radi obrušavajući se na brojne neprijatelje, unutrašnje i spoljne, u sadejstvu sa svojim poslušnicima, na svu sreću, u mirnodopskim uslovima.
Sudbina 770 ljudi iščezlih u ofanzivi hrvatske vojske i u danima nakon nje i danas je, kako se to uobičajeno kaže, nepoznata.
Potvrđena je smrt oko 1.000 ljudi. U Srbiju i drugde izbeglo je oko 250.000 Srba, pa je od predratnih 12,2 odsto srpskih građana u Hrvatskoj, 2011. godine taj procenat spao na 4,6 odsto, s tim da treba reći da tu spadaju i oni koji su se u međuvremenu vratili koliko god da ih je.
Naredni popis trebalo bi da se organizuje sledeće godine.
Hrvatska politička elita oličena u Hrvatskoj demokratskoj zajednici i Socijaldemokratskoj partiji uglavnom nastoji da srpsku manjinu i njene društvene i političke predstavnike ukalupi u sveti narativ o velikosrpskoj agresiji i veličanstvenoj pobedi iz 1995. koju bi, insistira se, svako „lojalan“ trebalo da prihvati.
Uprkos nespornom ukupnom napretku Hrvatske od smrti Franje Tuđmana 1999, a u taj napredak koliko god je to u Srbiji nepopularno reći, spada i onaj u oblasti ljudskih prava, pa i prava manjina, ta država je i dalje ušančena u retrogradnom, parohijalnom domoljublju – kakvo bi ono drugačije i bilo – što su pokazali i rezultati nedavnih parlamentarnih izbora.
Odnos zvanične Srbije prema „saplemenicima“ iz Hrvatske isti je kao i pre 25 godina – s tim da je ondašnje ignorisanje tragedije hrvatskih Srba od vlasti Slobodana Miloševića sada, godinama unazad, zamenilo neiskreno i beskorisno naricanje nad njihovom sudbinom uz satanizovanje Hrvatske, umesto da se pokuša da se izađe iz matrice dželat-žrtva i prizna odgovornost Srbije za ono što se u Hrvatskoj dešavalo od 1991. do 1995, a što i te kako ima veze i sa „Olujom“.
Odsustvo želje za dijalogom je, nažalost, obostrano.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
