O promeni naziva ulice treba da odlučuju njeni stanovnici, oni čija je to adresa u ličnoj karti, na malom referendumu, a ne predsednik Republike, zamenik gradonačelnika, poznati istoričar, uticajni tviteraš, ili bilo ko drugi.
Oni koji žive u toj ulici i koji sa te adrese plaćaju račune uključujući i porez ovoj državi su ti koji su najpozvaniji da se izjasne koja im tradicija ili strana istorije odgovara kao naziv.
Možda njima odgovara da se ulica zove tako kako su navikli, možda ne žele da menjaju dokumenta, možda za njih to nije značenje kakvo je u enciklopediji o datoj istorijskoj ličnosti…
Možda im je ta ličnost okej, ali misle da nisu dužni da joj ukazuju čast živeći „pod njenim imenom“, već veruju da čast pripada tradiciji, i tome kako tradicionalno zovu svoje mesto.
Možda misle da ih tako lakše nalaze taksisti, poštari, dostavljači hrane i robe, turisti, gosti. Možda zaista, oni za razliku od naših političara, nemaju potrebu da menjaju svoju adresu.
Možda im je dosta svih promena, na primer u Beogradu, od vlasti Srpskog pokreta obnove i dvojca Spasoje Krunić – Vojislav Mihailović pa do Gorana Vesića?
Uzgred u tom rasponu od skoro četvrt veka uvek se pomenuti Vesić nešto pitao, makar u savetodavnom smislu.
Zašto našim političarima treba da stalno prepravljaju istoriju, povodeći se za tim koliko im dobro ide to što medijski prepravljaju našu svakodnevnu stvarnost?
Odakle njima uopšte tolika drskost da, ukoliko su osvojili većinu na izborima, to tumače kao da su pribavili neograničeno ovlašćenje da se pitaju o svemu, takoreći o životu i smrti.
Zašto toliko prezaju od toga da građani bilo šta sami odluče, čak i o nečemu što je tako očito njihova stvar, kao ime ulice?
Šta je problem ovoj vlasti koja pravi metro, brze vozove, koridore, Beograd na vodi, metalne spomenike od po deset i više metara, da raspiše mali mesni referendum?
Ako se već toliko hvali kako na izborima u mesnim zajednicama osvaja skoro sto odsto glasova, što ne raspiše izjašnjavanje o imenu ulice ako je već to problem koji treba rešavati u ova kovid vremena?
Zašto da o tome posredno odlučuje neka skupštinska većina?
Najzad, kako ne vide da nema te glasačke mašine, koja pre ili kasnije neće pući – na primeru Komunističke partije i njenog propalog preimenovanje celih gradova. Jagodinu su Svetozarevom zvali najviše po „službenoj dužnosti“ i najviše oni koji iz tog grada nisu bili.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
