Velika većina građana Srbije nikada ne bi glasala za nasilje, mržnju prema drugima i nipodaštavanje, niti za poricanje zločina i sve ostalo što krasi krajnji radikalizam.
Pa ipak pred svake izbore niču kandidati te vrste, bilo da uspeju da predaju izbornu listu, bilo da samo pompezno najavljuju svoj „ulazak“ u politiku.
Samo što je pred ove 2020. to još više istaknuto i naglašeno, umesto da bude obrnuto, da što dublje ulazimo u 21. vek, to imamo razvijenije društvo koje ne odobrava preka i sumanuta „politička rešenja“.
Naprotiv, tih kandidata ima više, njihovi nastupi u javnosti su jači i ne možemo se tešiti sa dva-tri uobičajena objašnjenja.
Prvo, da je reč o smišljenom dubinskom podsticanju takvih ekstremista kako bi vladajuća stranka delovala što umerenije, humanije i prihvatljivije.
Drugo je da se ta „politička strašila“ namerno isturaju kako bi se i oni u opoziciji koju su spremni na oštre načine borbe protiv vlasti primirili i kako bi prihvatili da nije samo vlast loša, postoji i od lošeg gore.
Treće, da kao i celi svet živimo u društvu spektakla, a spektakl traži klovnove i pajace, odnosno ta politička strašila, te da se oni stoga samoproizvode, da su na neki način nužni, ali da će valjda ostati sporedni politički tok.
Nisu to međutim više dovoljna objašnjenja.
Jer, nije ljudski da jedna stranka zasniva kampanju na poricanju zločina kao što Šešelj pravi radikalsku turneju sa temom masakra u Srebrenici.
Nije normalno da se ličnosti poput vođe Srbske desnice Miše Vacića i poput bivšeg pripadnika međunarodne neonacističke skinhed mreže „Krv i čast“ Gorana Davidovića Firera, kao i Šešelj, pojavljuju u gledanom TV programu.
Da su dvojica od te trojice stalni gosti te TV stanice koja je prvu dozvolu za emitovanje dobila kao dečja i još uvek nosi to ime „srećna – hepi“.
Nije u redu i da se o tome da li će Davidović ili neće u koaliciju sa izvesnim vođom Levijatana, udruženja koje se protivi mučenju životinja, ali niko nije siguran da li bi mučili i ljude, raspreda u javnom prostoru.
U jednom zdravijem društvu te ličnosti bi mogle biti samo tema polemike da li njihovo političko delovanje treba zabraniti ili ne, nikako to šta će uraditi na izborima, ili šta su rekli na televiziji.
A od zdravijeg društva ne smemo da odustanemo, kako god se borili za njega.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
