Virtuelno održani samit EU – Zapadni Balkan, u organizaciji Hrvatske, iznova je pokazao da je Evropskoj uniji stalo da ovaj region održi „na radaru“, ali i da u svetlu aktuelne borbe sa korona virusom nema mnogo snage ni vremena da se bavi međusobno posvađanim susedima.
U završnoj deklaraciji skupa balkanskim liderima, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je bio među učesnicima konferencije, poručeno je da Unija ponavlja „značaj reformskog procesa, sa fokusom na vladinu prava, demokratiju, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, poštovanje ljudskih prava manjina i rodne ravnopravnosti“.
Jasno je da ni Srbija ni ostale balkanske države neće preći preostalu deonicu evropskog puta ako ne budu ispunjavali navedene demokratske obaveze, ali veliko pitanje ostaje da li EU ima na raspolaganju dovoljno poluga moći da ih privoli da konačno učine ono na šta su se obavezali. Situacija s početka aktuelne pandemije jasno je ukazivala da zvanični Brisel nije uspeo da se u marketinškom smislu nametne kao globalni lider, pa su tako drugi „igrači“, pre svega Kina, preuzeli primat u pojedinim zemljama, uključujući Srbiju, ali i teško pogođenu Italiju, stekavši reputaciju, ako ne spasioca, a ono značajnog faktora za pružanje pomoći.
Mada je EU, predvođena šeficom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen za relativno kratko vreme uspela da osnaži reputaciju, pre svega odobravanjem izdašnih finansijskih paketa zemljama članicama i državama koje pretenduju da se pridruže Uniji, ostao je utisak površnim posmatračima svetskih zbivanja da je u toj „utakmici“ zvanični Peking odigrao mnogo veštije. S druge strane, nadu da će EU uspeti da u narednih nekoliko godina disciplinuje „balkanske đake“ budi nova metodologija proširenja, po kojoj će se, po svemu sudeći, i Srbija vrednovati.
U tom kontekstu, od posebne važnosti jeste mogućnost nazadovanja u evropskoj integraciji – ukoliko se bude „zabušavalo“ u poštovanju pravila, ali i nagoveštaj izdvajanja još većeg novca iz fondova Unije, u slučaju dobrog napretka. Dosadašnje prakse pokazuju da ništa nije toliko delotvorno koliko mešavina štapa i šargarepe. Najzad, ako specijalnom izaslaniku EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku pođe za rukom da ostvari gotovo nemoguću misiju i u narednih godinu dana privoli dve strane na dogovor, zvanični Brisel dobija najvrednije oruđe za smirivanje strasti u ovom regionu. Moguće je da će to značiti i da će Unija biti još spremija da „zažmuri na jedno oko“ na kršenje demokratije u Srbiji, jer Kosovo je ipak pitanje svih pitanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
