Ko je čuo za Krušik?

Odgovori za Srbiju 2019. takvi su da je naša zemlja ocenjena kao „delimično slobodna“ sa ukupnim skorom od 66 poena, što je čak 12 manje u odnosu na 2010. S obzirom na ovo nazadovanje, našli smo se u društvu područja u kojima je u poslednjih deset godina došlo do najvećeg pada sloboda.

„Ako govorimo o periodu od deset godina, ovaj pad je očigledno povezan sa politikom Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića da grubo pregazi institucije koje bi trebalo da kontrolišu vlast“, prokomentarisao je nalaze izveštaja Noa Bajen iz Fridom hausa za Glas Amerike, osvrnuvši se i na slučaj Krušik kao „veoma alarmantan“, te na „kompromitovanje slobodnih izbora“, bogaćenje vlasti na račun države, zbog čega se Srbija po Bajenovom mišljenju može nazvati „zarobljenom državom“.

Poslednji izveštaj Fridom hausa samo je još jedan u nizu dokumenata koji iz godine u godinu notiraju da Srbija klizi ka dnu kada je reč o političkim i građanskim pravima.

To što se izveštaji koji govore da je stanje sve gore i gore ređaju kao na pokretnoj traci ne dotiče vlast. A ne dotiče ih zato što na kraju krajeva ne dotiče ni građane.

Da se vratimo na „slučaj Krušik“ koji je za Fridom haus „veoma alarmantan“.

Koliko je građana Srbije čulo za Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika?

Od onih koji su čuli za njega koliko ih je poverovalo u državnu propagandu u medijima sa nacionalnom frekvencijom da je reč o izdajniku?

A od onih koji misle da je ipak Obradović uzbunjivač, koliko ga je podržalo, i to ne na društvenim mrežama nego ličnim primerom ili bar odlaskom na protest?

Nedovoljno da bismo mogli da se ponadamo da ćemo u narednom izveštaju dobiti koji poen više.