Kvalitet filma „Dara iz Jasenovca“, koji je izabran za srpskog kandidata za Oskara, nije upitan.
Jer, da bi to uopšte mogao da bude, trebalo bi prvo neko da ga pogleda.
Za to, barem većina ljudi, neće imati priliku do aprila naredne godine, kada je zakazana beogradska premijera.
Svečano, na Dan proboja logoraša iz Jasenovca.
Izuzeci koji su ipak imali priliku da vide ovo ostvarenje su, poimence – samo članovi komisije koju je imenovao Filmski centar Srbije, i ono malo publike u Gračanici koja je ovih dana prisustvovalo projekcijama u podne u tamošnjem Domu kulture.
Lepo ste pročitali, film se prikazuje samo u Gračanici, kako bi ispoštovao obaveznu sedmodnevnu distribuciju do 31. decembra, koju Američka filmska akademija zahteva.
Formalnost ispunjena, kandidat izabran.
Pa šta je onda sporno?
Pa za početak možda to što o kvalitetu nekog filma treba da odlučuje samo sedmoro ljudi.
Sve one selekcione komisije i međunarodni žiriji, koji su birali i nagrađivali ostale kandidovane filmove godinu dana unazad, nisu bitni.
Kao što nije bitno ni to što se među ovom sedmorkom nalazi jedan reditelj koji sarađuje sa autorom čiji je film izabran, ili jedan producent koji se nalazi u timu za međunarodnu promociju takođe izabranog ostvarenja (čiji je fond specijalno osmislio FCS).
Nije bitno ni to što je film izabran na, takođe problematičnom konkursu za sufinansiranje ostvarenja sa nacionalnom tematikom Filmskog centra Srbije (čiji su članovi takođe delili svoje ostavke, kao i sada, ne pristajući da učestvuju u šaradi).
Ni to što je izabrani film viđen kao državni projekat od samog početka.
Ni to što se danima u pojedinim medijima vodila otvorena kampanja za njegovu pobedu.
Ili što su sada oni koji su se usudili da kažu nešto – ne protiv golgote Jasenovca i ne protiv samog filma, jer ga niko nije ni mogao pogledati – već protiv nelegitimnog načina biranja – odmah postali izdajice srpskog naroda, strani plaćenici, i sve redom što prati ovakve etikete.
Kako ono beše, Srbi uvek idu mimo sveta…
Pa valjda tako i ovde.
Šta to nas zanima što su u nominovanih pet UVEK najprepoznatljivija ostvarenja sa Kanskog, Berlinskog, Venecijanskog ili drugih najznačajnijih svetskih festivala.
Šta se nas tiče što je taj toliko pominjani „Parazit“, koji je prošle godine pobrao sve najvažnije zlatne statue, prvo pobedio u Kanu.
Koga još briga za to, kad ćemo mi našim kandidatom da menjamo međunarodnu sliku o Srbiji.
Kakav Oskar, kakvi bakrači? Nagradu ionako nećemo dobiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
