Naprednjački hepiend

Naime, nemali broj analitičara tvrdi da je trauma oko toga imaju li SNS i koalicioni partneri većinu ili ne, samo puka dobro odglumljena drama sa hepiendom koji svi znaju – a to je da većina ipak postoji.

Hepiend je dakle izvestan, ma koliko razni Stefanovići i Obradovićke dramili, a novoizabrani predsednik poručivao da do saglasja naprednjaka, na jučerašnjem sastanku, nije bilo lako doći. Džaba su se građani štrecali na naprednjačke i predsednikove fore i fazone, džaba su s nestrpljenjem očekivali da napetost u SNS pukne kao tikva jer su jedni napredniji od drugih pa shvataju da je izbor Brnabić pravi, džaba potrošene strane u novinama i minuti na televizijama, jer je sve unapred smišljeno i odglumljeno, a glavna rola zna se kome je namenjena. Brnabić sigurno ne.

Čak i ako se taj i takav srećni završetak ne desi, pa pukom „slučajnošću“ nema više od 126 podignutih ruku za Brnabić, naprednjake, ali ne i ostale građane Srbije, čekaju novi izbori. Ta magična reč, kojom, čini se, vrh SNS kao da plaši narod i koalicione partnere, sve se češće pominje. „Brojimo do četvrtka, pa ako nema 128 glasova, izbori“, poručuju nam naprednjaci posle sastanaka na kojem je SNS jednoglasno stao iza predsednikovog izbora. Taj izborni kraj za naprednjake nikako nije hepiend za građane, jer će verovatno do jeseni ponovo živeti u izbornoj kampanji koja će od standardne i stalnotekuće vožnje u trećoj brzini preći u petu.

Ako su novoizabranom predsedniku izbori i bili cilj, neshvatljiv je način na koji će do njih doći. Čemu uopšte njegov predlog za mandatara, i to ne bilo kakav nego predlog žene i to pripadnice LGBT zajednice. Zašto je bitno na par dana biti svetska vest i dobiti pohvale sa svih strana za izbor. Zar je malo hvalospeva o reformskom kursu ove vlasti.