Nepoželjni genetičar

SANU je oduvek bila u fokusu javnosti, naročito pred izbore u zvanje akademika. Kritike su uvek dolazile sa različitih strana, kad nekog izabere, delovi javnosti se pitaju zašto je on/ona izabran i da li su njegovi naučni radovi i i društveni angažman dovoljno veliki da bi mu se dodelila ova najviša titula u srpskoj nauci. Ono što je sigurno, nezadovoljnih odabirom akademika će uvek biti.

Ovaj put, u grupu nezadovoljnih uvrstio se genetičar Miodrag Stojković, čiji naučni doprinos ovoj nauci budućnosti jeste nesumnjivo nemerljiv. I to dugogodšnji. Stojković ima najviši indeks objavljenih i citiranih radova (60), takozvani H indeks. Pošto je po troje kandidata za redovne i dopisne članove prošlo na Odeljenje bioloških nauka, među kojima nije i Stojković, on je najavio da se ubuduće neće kandidovati. Sporno je to što pomenuti kandidati koji su prošli izbor imaju daleko niži H indeks objavljenih i citiranih radova u relevantnim naučnim časopisima – 21, 16 i 9.

Srpska akademija nauka je oduvek bila konzervativni bastion i jako teško je prihvatala moderne naučnike, ali i žene – od 44 kandidata koji su prošli, samo sedam su žene, a predložena su čak 63 kandidata. Zlobni poznavaoci prilika u SANU tvrde da je akademicima najvažnije da baš Odeljenje medicinskih nauka bude uvek popunjeno vrhunskim lekarima, s obzirom na starosnu strukturu članstva.

U jednom opširnom saopštenju, SANU pre neki dan odbacuje tvrdnje o lobiranju „vrha SANU“, da je retko ko izabran iz prvog puta, da je bilo kršenja konkursne procedure i odbacuje spekulacije o političkom izboru. Naravno, Akademija ima pravo da primi koga kod hoće, kao i da deli počasne doktorate kome god to želi, ali će teško uspeti bilo koga da ubedi u nepostojanje političkih motiva za izbor u SANU. Doduše, Tomica Milosavljević nekoliko puta nije prošao u članstvo, baš sa mesta ministra zdravlja, dok u prošlosti pojedini srpski naučnici nikad i nisu postali akademici. To ih nije sprečilo da budu ono što jesu. Na gubitku je samo SANU. Čak i danas.