Niški letovi 1

Pet miliona evra može daleko da dogura. Recimo do 11 odsto.

Za toliko je, naime, povećan broj putnika na niškom aerodromu u prvih devet meseci ove godine, što bi bio primetan uspeh da taj broj nije došao kao posledica pomenutih pet miliona.

Vlada Srbije je, podsetimo se, preuzela upravljanje aerodromom „Konstantin Veliki“, uprkos širokom protivljenju samih Nišlija, koji su bili zadovoljni svojim lokalnim rukovodstvom koje je do tada vodilo ovaj aerodrom. Međutim, onda je Vansi dobio koncesioni ugovor za beogradsku vazdušnu luku, pa se nekako saznalo da u pomenutom dokumentu piše da će država ovom francuskom gigantu plaćati penale ako broj putnika na drugim aerodromima u Srbiji pređe milion godišnje.

Iako ne znamo mnogo drugih detalja o ugovoru, koji očekivano, ali suprotno svim obećanjima ministarke Zorane Mihajlović i premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića, ostaje tajan, već ovaj jedan podatak je bio dovoljan da javnost počne da strahuje da će država staviti čep na sve ambicije uprave niškog aerodroma da se ubrzano razvije.

Strahovanja su se pokazala opravdanim, pošto je država ubrzo preuzela aerodrom od Grada Niša, a zatim i promenila rukovodstvo, oprostivši se sa ljudima koji su aerodrom od piste na koju je sletalo i s nje poletalo tri-četiri hiljade putnika godišnje, doveli do ozbiljne operacije koja broji preko 350.000 putnika.

Koja je sada posledica? Niški aerodrom je u prvih deset meseci prošle godine imao rast od osam odsto, dok je u prvih devet meseci ove godine porastao 11 odsto. Iako periodi nisu sasvim uporedivi, vidi se da je „dodatni“ učinak nove uprave skroman – samo tri odsto više, uz čak pet miliona evra koje je Vlada Srbije uložila u subvencionisanje letova iz Niša.

To je bio još jedan obrt u ovoj priči. Država je, naišavši na lokalni otpor, najavila da Nišlijama pomoći tako što će iz budžeta dati pare Er Srbiji da leti s ovog aerodroma ka nekim od ne tako popularnih evropskih destinacija.

Ovo je protumačeno zapravo kao subvencionisanje Er Srbije, a ne građana Niša, dok je istovremeno predstavljalo nelojalnu konkurenciju loukosterima koji inače lete s „Konstantina Velikog“. Konačni efekat ovolikog izdvajanja novca su pomenuta tri odsto, pod uslovom da su regularni letovi nastavili tendenciju iz prošle godine. Štaviše, koliko je ekonomska računica slaba, pokazuje i to da je broj aviona na niškom aerodromu sada porastao 19 odsto, a broj putnika za 11. To znači slabiju popunjenost kabine, uprkos novcu koji poreski obveznici Srbije sada daju da bi karte iz Niša bile „jeftine“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.