Kao i uvek, iz uputstva se vidi koje ministarstvo je koliko bitno Vladi, ali ne manje i – koliko je koji ministar bitan. U ovom slučaju vrlo je zanimljivo kako je Vlada postavila prioritete: prosveti je budžet smanjen za 27 milijardi dinara, a odbrani povećan za 24 milijarde. Faktički, novac je iz džepa đaka i nastavnika prešao u džepove vojnika.

Mada nema sumnje da je srpska vojska i slabo opremljena i slabo plaćena, činjenica je da isto važi i za srpske škole i nastavnike. A obrazovanje dece je po svemu bitnije od armije, ma koliko i ona sama bila važna. Na šta će ovaj dodatni novac biti potrošen, videće se kad ministar Aleksandar Vulin sklopi svoj budžet za 2019, ali teško da će sami vojnici zapravo osetiti ove 24 milijarde u svojim džepovima. Neka velelepna nabavka u stilu polovnih migova deluje verovatnije.

Stvar je, kao i obično, političke prirode. Iako ima malo onih koji bi sporili važnost jačanja obrazovnog sistema, od unapređenja položaja nastavnika do opremanja škola i pojeftinjenja univerzitetskih školarina, i mada je neosporno da je upravo obrazovana radna snaga glavni resurs u ekonomiji znanja ka kojoj se kreće čitava Evropa, pa sa njom i Srbija, jasno je da ovi argumenti ne vrede mnogo kod prosečnog glasača.

Jaka vojska, s druge strane, sa veličanstvenim paradama, sa ubojitom silom od koje „drhću“ sve naše komšije, što od straha što od zavisti, i to u udarnom terminu na televizijama s nacionalnom pokrivenošću – e, to je već valuta kojom se mnogo više može kupiti u političkoj prodavnici.

Da ne pominjemo tradicionalnu paniku u redovima vlasti na svaki znak nezadovoljstva u redovima pripadnika bilo kog ministarstva sile, bilo da se radi o vojsci ili policiji. Šta je štrajk prosvetara prema štrajku armije?

Bitno je da bitni budu mirni. Za druge koliko ostane.