Prosto je neverovatno da jedan gradonačelnik ne zna pod kojim uslovima će neko da rekonstruiše most u njegovom gradu. Ili se pravi da ne zna, ali to je manje bitno. Bitnije je da ni mi kao javnost ne znamo šta bi trebalo da bude ispunjeno za dobijanje kredita za obnovu Gazele.
Na internet sajtu Evropske investicione banke navodi se da su potrebna „održiva rešenja za stanovanje“ Roma koji su živeli ispod mosta. Protumačeno je kao stanovi i kuće. Pa je na to dodato i da je potrebno obezbediti im zaposlenje.
Da, niko ne zaslužuje da živi u kartonskoj kući ili kontejneru, ma kako opremljeno bilo to metalno čudo. Ali ne, u najmanju ruku nije pravedan način da se nelegalnim naseljavanjem na jednom prostoru izboksuje stan i posao. Da li je to poruka i drugim siromašnim Romima kako da dođu do stana i posla, a ima ih priličan broj. A šta ćemo sa onima koji uzalud obijaju pragove firmi i obilaze sajmove zapošljavanja. Onima koji štede ceo život i nikada ne uštede za stan.
Koja je cena kredita EIB i EBRD? Ni to niko ne zna. Ili se pravi da ne zna. U principu pozajmice tih institucija su jeftinije od onih koje nude komercijalne banke. Utoliko više čudi izjava gradonačelnika da su ti krediti ugovoreni po visokim kamatama.
Ispod Gazele je srušeno oko 210 objekata od čega 114 u kojima su živele porodice iz Beograda. Ako bi državu svaki stan koštao oko 30.000 evra (a verovatno i više), samo za beogradske Rome to bi bila cena od skoro 3,5 miliona evra. Za sve porodice gotovo 6,5 miliona. Drugo, država nema način da ih zaposli osim da im ponudi posao u gradskim i državnim preduzećima. To se opet kosi sa politikom smanjivanja potrošnje i ukidanja nepotrebnih radnih mesta. To bi zahtevalo dodatna izdvajanja iz gradskog i državnog budžeta. I to nešto košta. Međutim, čak i ako se uzmu samo troškovi za stanove, očigledno je da bi bili viši nego plaćena kamata pa bi se povoljni odmah pretvorili u nepovoljne kredite.
Da li je za sve kriva nesposobna administracija? Pa, verovatno. Za problem Gazele znalo se godinama unazad. Da li smo mogli da napravimo rokadu pa da od EIB i EBRD tražimo novac za Koridor, gde ne bi imali čime da nas uslovljavaju pa da Gazelu obnavljamo iz državnog budžeta jer je most od nacionalnog značaja. Mogli smo, a zašto nismo? Odgovor zna vlada bivšeg premijera Koštunice u čije je vreme dogovoren takav način finansiranja obnove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
