Referendum u magli

Kada je prvi put spomenuo referendum u istoj rečenici sa Kosovom, predsednik Srbije je govorio o pravno obavezujućem sporazuma sa Prištinom bez kojeg Srbija neće moći da uđe u EU, a koji podrazumeva jasno rešenje pitanja granica. Potom je rekao da će uskoro izaći sa rešenjem tog pitanja, u kontekstu čega je spomenuo i referendumsko izjašnjavanje građana. Međutim, dan posle, sagovornici iz kabineta predsednika su novinarima našeg lista kategorički demantovali da je Vučić mislio na referendum o Kosovu i da ne postoji ni najmanja mogućnost da se građani Srbije pitaju o tome da li podržavaju rešenje do kojeg će se doći na kraju tog procesa.

Tokom prekjučerašnje konferencije za novinare sa Johanesom Hanom, komesarom za proširenje EU, Vučić je ponovo olako spomenuo referendum, ne precizirajući da li govori o referendumu uoči prijema Srbije u EU, što je praktično obaveza svake države članice neposredno pre uključenja Uniju, ili o izjašnjavanju građana o Kosovu. Tako su se nekoliko minuta posle konferencije pojavili medijski izveštaji sa pitanjem u naslovu da li je predsednik mislio na referendum o Kosovu ili EU.

O tome da bi samo samoubica na vlasti raspisao referendum o Kosovu uoči davanja stolice u UN nekadašnjoj južnoj srpskoj pokrajini, odnosno potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma i suštinskog priznanja nezavisnosti, izlišno je govoriti. I tu nije reč o pritisku domaćih nacionalista, spremnih da zapale par ambasada i porazbijaju izloge, usput nekoga prebiju… jer su, jasno je, i oni najekstremniji pod direktnom kontrolom Aleksandra Vučića. Reč je o mnogo opasnijem pritisku koji dolazi spolja – iz Moskve, o čijim posledicama smo imali prilike da se osvedočimo nedavno u Makedoniji a pre toga u Crnoj Gori. Vučićeva šizofrena spoljna politika sedenja na dve stolice – EU i Rusija – ostavlja prostor za sumnju u svaki njegov potez i odluku, o čemu, između ostalog, svedoči i ova priča o referendumu.