Samo da preživimo lokalne izbore 1

Samo da preživimo 17. oktobar i lokalne izbore, glasi napola šaljiva i napola strašna objava koja se deli na društvenim mrežama povodom dve ozbiljne krize u deset dana na severu Kosova.

Jedna zbog stikera, odnosno nalepnica preko registarskih tabli sa oznakom Srbije i sa oznakom „Republike Kosova“, a druga zbog racije kosovske policije, kako je saopšteno, protiv krijumčara u srpskim sredinama.

To što se javnost teši da su krize deo kampanje za izbore na kojima bi Srpska lista, ogranak Vučićeve SNS, trebalo da potvrdi dominaciju, a Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da zaokruži vlast i na opštinskom nivou, ne znači da nije opasno.

Uostalom, prvi put posle Kumanovskog sporazuma 1999. i uspostavljanja takozvane Kopnene zone bezbednosti, videli smo srpsku ratnu avijaciju da leti blizu Kosova.

A na sastanku Vučića sa predstavnicima Srba u Raški, naviknutni da čitamo govor tela predsednika, umesto da slušamo njegove prazne reči, mogli smo da vidimo na njegovom licu znakove velike psihičke napetosti.

Posebno izraženu u delu obraćanja kada je neko od Srba krenuo da objašnjava da se osećaj ugroženosti može sprečiti samo ako predsednik pošalje žandarmeriju bez uniformi, u trenerkama, da brani narod.

I da menadžment Trepče ne treba da zateže „oko tehnoloških sredstava“, pretpostavlja se oko vozila i bagera za blokadu, budući da je govornik rekao i da je Srbima sve bolje nego ovo sad – i protesti i barikade. Onda je Jovan Dimkić, direktor Trepče, socijalističkog kova, počeo da se raspravlja, a predsednik Vučić nekoliko puta ga je, savladavajući se sa naporom, pitao: „Dimkiću, mogu li da govorim.“

Koliko je to različit prizor od onog s početka Vučićeve vladavine, kada je kao prvi potpredsednik Vlade na sednici takođe prenošenoj uživo „komandovao“ tadašnjem načelniku Generalštaba (Ljubiši) „Dikoviću, možeš li“ da kreće u odbranu Šapca od poplava.

Vučić iz 2014. i Vučić iz 2021. dva su sasvim različita političara.

Ovaj drugi Vučić nema nikakvu alternativu za Briselski sporazum, odnosno za prazninu koja upravo nastaje budući da Kurti taj politički paket neodustajno ruši.

I neće se zaustaviti ni posle lokalnih izbora 17. oktobra, kao što će i posle tih izbora Vučiću ostati problem šta da ponudi srpskom narodu umesto Briselskog sporazuma.

Izlazak iz prištinskih institucija i bojkot?

Vojnu intervenciju?

To znači rat i konačno svrstavanje na stranu Rusije.

Nije tu možda toliki problem za Vučića i njegovo okruženje da li će se održati na vlasti u tom slučaju, verovatnije je da hoće nego da neće. Nego, upravo ono čime su bili obuzeti dok je Kurti sprovodio svoje akcije – a to su problemi u biznisu i tekuće afere.

Rat će značiti sankcije Zapada, uključujući najbolniju kaznu za Vučićevo okruženje – zaleđivanje imovine u inostranstvu.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.