Slepilo za medijski mrak

Ocenilo je ministarstvo i da je Koalicija postupila „neprimereno“ i prekršila Zakon o javnom informisanju i medijima, jer se „time grubo meša u slobodu uređivačke politike redakcija i to pod navodnom brigom za javno informisanje, direktno ulazeći u političko agitovanje“. I za kraj, kaže ministarstvo da „pamfletom koji su objavili, članovi ove koalicije direktno izazivaju sukob između medijskih radnika“.

Zanimljiva je ova reakcija ministarstva sa više aspekata, ali najzabavnije je što baš ovo ministarstvo već godinama ne vidi ništa što se dešava u javnom prostoru Srbije za koji je direktno odgovorna, osim kad neko kritikuje vlast i nosioce vlasti. Tad je u punom gardu i samo sipa kritike.

Šta sve ministarstvo nije videlo svih ovih godina i našta se sve pravi nemo.

Recimo, kako je devet dnevnih novina za šest meseci 2024. godine prekršilo Kodeks novinara Srbije gotovo šest hiljada puta, a od toga najviše „Alo“ (1.605 prekršaja), „Informer (1.314 ) i Srpski telegraf“ (1.167). Baš iznenađujuće da je reč o režimskim tabloidima koji su i sprovodili najveći broj kampanja protiv neistomišljenika. I tako godinama.

Naravno, nikad za to nisu kažnjeni, niti to smeta već pomenutom ministarstvu. Najčešći prekršaj tiče se istinitosti izveštavanja, u 2.426 slučajeva, povreda privatnosti, u 1.399 slučajeva, a standard novinarske odgovornosti prekršen je u 1.231 slučaju. Očekivano, najmanje prestupa Savet je registrovao dnevnicima Danas i Nova, sa 20 i 95 slučajeva.

Slična situacija je i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. I samim tim mnogo opasnija, jer je njihova vidljivost veća, samim tim i uticaj koji imaju na javnost. Zato je i ovih dana toliko veliki otpor vlasti da stavi medijske profesionalce u REM, jer bi onda naprednjačka partijska mašinerija ostala bez najvažnijeg saradnika u ponižavanju, uništavanju i decenijskom zagađivanju javnog prostora lažnim informacijama, kampanjama i diskreditaciji svih kritičara.

Zato ministarstvu smeta kad profesionalni mediji neće da prećute ono što se dešava u Srbiji i ne želi ni da se zapita zašto novinari koji tragaju za istinom žele da budu uz svoj narod i podrže studentske i građanske zahteve za vladavinom prava, borbom protiv korupcije i medijskim slobodama.

A od koga živi ono malo profesionalnih medija u Srbiji – sigurno ne od pomoći države. Time mogu samo režimski mediji koji proganjaju kritičare vlasti da se pohvale. I naravno da dobiju zaštitu od države, jer zakoni Republike Srbije ih ni na šta ne obavezuju.

A medijski mrak i besomučna propaganda očito prija i rečenom ministarstvu, jer se onda ne vidi sav medijski haos kojem kumuje vlast.