Kakav je odnos države prema poslodavcima koji svojim radnicima ne daju plate najbolje pokazuje prošlonedeljni slučaj Samostalnog sindikata.
Ranka Savić, predsednica ASNS-a, najavila je da će Narodnoj skupštini predložiti izglasavanje zakona kojim bi „gazde“ mogle da odu u zatvor ako zaposlenima ne isplaćuju zarade. Ilustrativno u ovom primeru je to što se ispostavilo da je u Srbiji takav zakon – već na snazi. Naime, u Krivičnom zakoniku postoji, kako se pokazalo, opskuran član 163, koji predviđa da poslodavac koji svesno radniku ne isplati platu može da dobije robiju od dve godine. Ovaj član je opskuran zato što za njega praktično niko ne zna, a niko ne zna, jer po njemu niko nikada nije završio u zatvoru.
Otuda nije ni čudno da su sindikati predložili jednu takvu odredbu, ceneći da bi ova sankcija možda naterala vlasnike firmi da bolje razmisle o tome kako se ophode prema svojim radnicima. Da apsurd bude potpun, na ovakav sindikalni predlog, protivljenjem su reagovali i sami poslodavci, pokazujući time da ni oni nisu znali da već odavno mogu da završe iza rešetaka zbog neispunjavanja obaveza prema radnicima. Tojest, mogli bi, kad bi se zakon poštovao.
Ovaj slučaj nam daje potku i za širu raspravu o tome kako se u srpskom društvu gleda na poverioce, a kako na dužnike: na poverioce sa prezirom, na dužnike sa razumevanjem. I tu nema veze da li su poverioci radnici, banke ili sama država, niti da li su dužnici firme, građani ili opet – sama država. Mi smo uvek skloni da branimo onog koji duguje i osuđujemo onog koji potražuje.
Slobodno se može reći da je ovo jedan od korenskih uzroka naše sudbine. Za dužnika lako nalazimo opravdanje: banke su zle i ne treba da izbacuju ljude iz stanova koje su jedva kupili na kredit samo zato što nemaju novca da im plaćaju rate; firme su u teškom stanju pa da im oprostimo dug za porez da ne bi propale; zar nije bolje da se kasni sa doprinosima, a da radnicima legne bar pola plate mesečno, nego da firmu oteramo u stečaj?
I država može da mesecima ne vraća PDV firmama i da ne plaća zateznu kamatu, i građani mogu da ne plaćaju struju i prevoz, i preduzeća mogu da ne plaćaju ni porez ni gas ni plate ni stare dugove.
U Srbiji sve može. Jer je greota da se ide u bankrot ili da se ide na ulicu samo zato što se nema para za alave poverioce. O tome da je greota da se vidi budžetski deficit posle uredno vraćenih dugova privredi, da i ne govorimo.
Jedino što u Srbiji ne može je disciplina. Odgovornost. Uspeh.
Sve ostalo praštamo. Sve ostalo volimo.
U Srbiji je slabost vrlina. Eto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
