Zapravo je crnogorski vojni ataše prisustvovao onome što Hrvatska slavi kao „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“. U poređenju sa reakcijom Beograda na učešće Države Izrael u obeležavanju Oluje – a koje se ispostavilo kao nepostojeće – Crna Gora je prošla mnogo gore.

Ipak, izjave koje su prethodnog dana i drugim povodom, posle sastanka sa „predstavnicima srpskog naroda u Crnoj Gori“ dali najviši srpski zvaničnici, bliski tabloidima, bile su umerene.

„Srbija će, koliko može, u skladu sa svojim mogućnostima, da pomogne da se ekonomski, nacionalni i kulturni položaj Srba u Crnoj Gori unapredi, poštujući državu Crnu Goru i njene zakone“, rekao je predsednik Vučić. „Srbija ne želi da se meša u unutrašnje političke stvari Crne Gore, ali je interesuju prava srpskog naroda“, rekao je šef diplomatije Dačić.

Predstavnici Srba sa kojima su Vučić i Dačić razgovarali tvrde da je pomenuti položaj „najgori u poslednjih 100 godina“. Oni su, podsetimo, prošlog meseca razgovarali i sa patrijarhom Irinejom koji je potom uzburkao duhove izjavivši da je položaj Srba u Crnoj Gori „gori nego u vreme osmanske okupacije“. Da je status Srba „kao u doba ozloglašene fašističke tvorevine NDH“.

Dvojake poruke Srbije, jedne huškačke, druge umirujuće, a i jedne i druge iz istih izvora, nisu ništa novo i ne najavljuju bilo kakvu akciju ili promenu. Niti će Srbija zaista nešto da uradi povodom navodno katastrofalnog položaja Srba u Crnoj Gori, niti će početi da se ponaša konstruktivnije i „poštujući državu Crnu Goru i njene zakone“ pomoći rešavanje problema na koje skreće pažnju.

Čitava stvar nema za cilj ništa drugo osim da naglasi navodni patriotizam vlasti u Srbiji. Vrištanje tabloida na Crnu Goru „lepo“ se, u tom smislu, naslonilo na već tradicionalno avgustovsko prepucavanje s Hrvatskom.

Međutim, ako ovakve epizode i nemaju realnu sadržinu, dugoročno mogu imati ozbiljnije posledice. Na primer, jaz kakav u sagledavanju istorije XX veka, a koja nas i danas određuje, postoji između Srbije i Hrvatske mogao bi, u odsustvu konstruktivnijeg pristupa, da se preslika na Crnu Goru: predstavnici Srba najavljuju proslavu 100 godina Podgoričke skupštine koju zvanična Crna Gora smatra tragedijom. To veoma liči na trajnu nepomirljivost u vezi s Olujom.