Vizija srećno udomljene mafije

To je njihova stvarna slika i prilika ispod roze i srećnih televizija i raspevanih rijalitija, ali to je i vizija države kojom vladaju. U toj viziji oni besomučno grade praveći pare za sebe, oplođavajući ih za kratko vreme višestruko i sigurno. To nije ni vizija industrijalizovane zemlje kakvu su nastojali da izgrade kapitalisti, ali i komunisti prošlog veka.

Budimo otvoreni i jasni – to je vizija srećno udomljene i zaštićene mafije koja se obogatila nasiljem, pljačkom i kršenjem svih pravila i zakona jedne ljudske zajednice. Prvo kroz jugoslovenske ratove, zatim kroz pljačkašku privatizaciju, a sad nastavlja svoj finansijski „rast“. Strani investitori u Srbiji predstavljaju tek simbol da nova srpska politička klasa pripada statusno i materijalno bogatom globalnom centru sveta. To uopšte nije stvarna privreda koju oni grade.

Stvarna je ona koja je namenjena njihovom novcu – putevima, hotelima, stambenim i biznis kompleksima, sa pratećim asesoarom – parkovi, igrališta, teretane. I da sve bude veselo i da blješti pod novogodišnjem rasvetom i u leto, jer kako kaže zamenik gradonačelnika Beograda Vesić, mi smo ti koji smo pobedili (na izborima). Oni su dakle ti koji su pobedili nas, građane kojima vladaju.

I misle, zaista to misle, da način na koji su se proteklih decenija obogatili i kako su pobedili, može da se primeni na sve. Ne samo na leks specijalise i kršenje svih mogućih procedura i zakona i dozvola, svih službenih pravila, nego naravno i na zakone prirode. Jer, nebo nije njima granica, ne može da bude. Zato im se brda urušavaju, i tonu postojeći gradovi pod njihovim novim gradilištima, eksplodiraju vojni pogoni, pucaju vodovodne mreže, ulice i tone zemlja…

Jer, kao što se krše ljudski zakoni, kao što se nad ljudima sprovodi nasilje, tako njima ne znače ništa ni zakoni urbanizma, ni geodinamike, ni hidroinženjeringa, niskogradnje, visokogradnje… Ono što je svaki student Građevinskog, Geološkog, Arhitektonskog fakulteta još 60-ih godina morao da zna, da bi završio fakultet, sadašnjem političkom establišmentu je za sprdnju. Jer, oni su pobedili na izborima, oni imaju medije, pare i oni diktiraju zakone, oni određuju sve. Njima ljudski život ne znači ništa, mada su im usta puna neoliberalne ideologije u kombinaciji sa dodvoravanjem narodu kad zatreba da se obrate javnosti. A narod?

U brizi da ne ostane i bez tog malo što ima, te plate od 200 ili od 400 evra, građanin Srbije je ubeđen da mu nije ostavljen nikakav izbor. I ostaje mu da se uzda u božju volju da neće nastradati na gradilištu, da mu neće preko noći pored kuće podići novi hotel zbog koga će mu kuća pući, da ga neće iseliti u neko socijalno naselje, da neće noću doći po svoje, kao što su rušili u Savamali…