I to nije tako samo u Srbiji. Problem je što ih stvarnost stalno demantuje. Tako nekako, u tom fazonu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Najavio je u Vrnjačkoj Banji „značajno povećanje plata za tri, tri i po meseca, za medicinske radnike“, pošto je sa 50 godina otkrio (?!) da sistem državnog zdravstva neće funkcionisati ako nema medicinskih sestara. To što Srbija školuje zdravstvene radnike za inostranstvo, jer državni vrh baš briga za uslove u kojima zdravstveni radnici rade, kao i kolike su im plate, nije nikakva novina. Samo se nastavlja trend besperspektivnosti života u Srbiji. Godišnje iz Srbije ode u inostranstvo oko 30.000 ljudi. Ako se nastavi tim tempom, Srbija će uskoro biti prazna. Imaće državu, ali ne i stanovnike, ili će to biti samo starci, koje će lečiti opet starci.

Nije ovo prvo Vučićevo obećanje koje će najverovatnije ostati neispunjeno. Ove godine je nastavio da obećava da će prosečna plata do kraja godine dostići „basnoslovnih“ 500 evra, što je potpuno nerealno. Naime, moguće je da samo u decembru eventualno bude tolika, jer se tada pred Novu godinu isplaćuju veće plate, ali onda opet padnu u januaru. Verovatno će tada i da izađe i slavodobitno kaže da je ispunio obećanje, a posle što će plate da padaju, nikom ništa. Penzionerima su smanjene penzije za 10 odsto u proseku i do danas nisu vraćene na nivo na kojem bi trebalo da budu po zakonu, iako su krajem prošle godine prestali svi ekonomski razlozi za zamrzavanje penzija. Do avgusta 2017, od penzionera je na ovaj način uzeto 612,4 miliona evra. Protivzakonito i protivustavno, ali pošto već kontrolišu institucije, zakoni i ustavne odredbe nikome ništa ne znače. Čak ni sudijama Ustavnog suda, koji su već godinama u paničnom strahu od vlasti, pa su im takve i odluke. Više političke nego u korist naroda Srbije.

Sve u svemu, državni vrh je za vikend otvorio privatnu stambenu zgradu u Beogradu na vodi, koju je Vlada Srbije proglasila projektom od nacionalnog interesa. Pritom državni vrh krije od građana Srbije imena investitora, ali i koliko je za sve ove godine naprednjačke vlasti spucala narodnih para u ovaj privatni objekat. Daleko realističniji od predsednika Srbije, koji očito izlazi izvan svojih ustavnih nadležnosti vodeći ekonomsku politiku umesto Vlade Srbije, ali to niko iz njegovog pravničkog okruženja izgleda ne sme da mu kaže ili ga je jednostavno baš briga, bili su u britanskom Komitetu za spoljne poslove. U njihovom izveštaju se navodi da će Srbiji najmanje za 50 godina dostići današnji standard zemalja Evropske unije.

Ne kaže naš narod za prazna obećanja – Ne lipši magarče do zelene trave. Mada, ima i ona druga – Obećanje, ludom radovanje. Dakle, za svakog ponešto.