Zemlja za odbegle

Rumunski mediji otkrili su proteklih dana Gicu na letovanju na Svetom Stefanu, u Crnoj Gori. To ne bi bilo ništa čudno da nije nejasno kako je Gica ušao u tu zemlju, pošto ga rumunsko pravosuđe potražuje zbog nekoliko krivičnih postupaka.

Gica je u Srbiji optužen za nelegalan ulazak i falsifikovanje slovenačkog pasoša, na osnovu koje je i ušao u Srbiju 2017. Od aprila te godine, kada je uhapšen, traje postupak izručenja Rumuniji. Rumunsko pravosuđe ovog bivšeg narodnog poslanika, čiji su poslovi u IT industriji „teški“ više od 100 miliona evra, potražuje od Srbije zbog „korupcijskog slučaja povezanog sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Rumuniji 2012. godine“. Osumnjičen je i za zloupotrebu poverljivih informacija, mito, kupovinu uticaja i ucenu, a nakon bekstva, Gica je na svojoj televizijskoj mreži objavio niz snimaka u kojima optužuje državne tužioce i obaveštajce za korupciju i ucenu, a tvrdi i da „ima dokaze“ da su ucenjivali bivšeg premijera Viktora Pontu, koji je postao državljanin Srbije i savetnik predsednika Vučića. Verovatno se zato Gica i obreo u Srbiji, smatajući da će dobiti jaku političku zaštitu. To se i desilo.

Viši sud u Beogradu početkom jula je doneo odluku da ne dozvoli izručenje Sebastijana Gice Rumuniji, a uporište za tu odluku sud je našao u rešenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je mu je dodelilo azil. Praktično, MUP je pre odluke suda, očito s namerom da blokira odluku o izručenju Rumuniji, Gici dodelio politički azil i time blokirao sud da ga izruči Rumuniji. Slučajno ili ne, to su činjenice. Zanimljivo je da je MUP u obrazloženju odluke o azilu naveo da se u Rumuniji protiv njega vodi politički progon. Rumunija je članica Evropske unije, ali Srbija sumnja da bi Gica mogao imati političko suđenje u toj zemlji. Nije poznato da li je Rumunija protestovala zbog ovakvog odnosa Srbije, posebno što je Rumunija jedna od pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.

Nije slučaj Gica i jedini u kojem se pokazao sav podanički mentalitet domaćih državnih institucija pred političarima, bez obzira na zakone Republike Srbije. Slično je bilo i sa bugarskim biznismenom Cvetanom Vasilevim, koji je političku zaštitu dobio od tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. U suštini, Srbija je postala sigurna zemlja za od zakona odbegle biznismene. Postalo je jedino bitno koliko para donose sa sobom, ne i koja krivična dela.