Hapšenje uzbunjivača koji je otkrio korupciju 1Foto: Tviter @cenzolovka

Afera sa oružjem u koju je uključen otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića dobiće sudski epilog ali ne onakav kakav se očekuje u uređenim državama, već upravo u diktaturama – umesto da bude zaštićen pred zakonom, radnik Krušika Aleksandar Obradović koji je otkrio aferu, pred sudom će odgovarati zbog „odavanja poslovne tajne“.

Advokat Vladimir Gajić, koji od juče brani Obradovića, kaže za Danas da je slučaj sa pravne strane apsurdan i da je hapšenje politički motivisano.

– U pravnom pogledu reč je o monumentalnoj gluposti. Oni su nekoga ko je de fakto uzbunjivač pretvorili u osumnjičenog koji je naneo štetu odajući „poslovnu tajnu“ Krušika. Bizarnost je u tome što je on upravo otkrio štetu koju Krušik trpi od poslovanja Stefanovićevog oca. Umesto da bude nagrađen zbog toga što je otkrio, on se nalazi u pritvoru – ističe Gajić. Prema njegovim rečima, Obradović trpi pritiske i njegova porodica je u strahu. Iako mu jednomesečni pritvor uskoro ističe, Gajić nije siguran da li će on biti pušten ili će mu pritvor biti produžen “ s obzirom na to da je uhapšen po političkom nalogu“.

Aleksandar Obradović je uhapšen 18. septembra između dva i pola tri popodne, kada su naoružani specijalci u džipovima ušli u krug fabrike namenske industrije Krušik u Valjevu i odmah se uputili u kancelariju dispečera u proizvodnji A.O., piše BIRN o detaljima hapšenja.

Na licu mesta oduzeli su mu poslovni računar, a zatim ga odveli u stan gde su zaplenili njegov privatni kompjuter kao i eksterne memorije koje su pronašli. Zatim je prebačen u Centralni zatvor u Beograd, ispred koga se već dva dana održavaju protesti za njegovo puštanje.

Da li biste i vi postupili isto kao uzbunjivač Aleksandar Obradović?

Loading ... Loading ...

Advokat Rodoljub Šabić kaže za Danas da to što je pokretanje postupka protiv Obradovića i njegovo pritvaranje usledilo odmah po otkrivanju činjenica o učešću oca ministra unutrašnjih poslova kao predstavnika jedne privatne firme u trgovini oružjem sa državnim proizvođačem, pod posebnim uslovima i sa enormno rastućim zaradom, neizbežno asocira na pritisak na Obradovića kao uzbunjivača.

– I više od toga, to deluje kao krajnje zabrinjavajuće upozorenje svim eventualnim budućim uzbunjivačima, svim ljudima koji bi želeli da otkrivanjem nekih činjenica ukažu na sumnju u nezakonitost, zloupotrebe položaja, korupciju. Na isti zaključak upućuju i „spektakularno“ hapšenje i pritvor koji je i po dužini i po režimu uobičajen za šefove organizovanih kriminalnih grupa a ne za izvršioce ovakvog dela koje ni pravna teorija ni praksa ne svrstavaju u teška dela – ističe Šabić. Prema njegovom mišljenju, ako je razlog za postupak i hapšenje samo otkrivanje pomenutih činjenica, optužba bi bila neodrživa.

– Doduše, mada sa zakašnjenjem i još uvek nezvanično, javnost je saznala da se postupak ne vodi samo povodom pomenutog već je navodno okrivljeni pet godina „prikupljao i odavao poslovne tajne“. Međutim, to iz dosta razloga ne deluje uverljivo a otvara pitanja na koje je teško odgovoriti. Šta su organi gonjenja radili do sada? Šta su čekali? I šta i kome je A.O. to kroz tih pet godina odavao? Postojanje odavanja i namera su bitan uslov za postojanje krivičnog dela a za sad čujemo da se tek „utvrđuje gde su podaci nađeni kod njega završili“. A ako nisu nigde završili? Ako ih je okrivljeni, kao što odbrana i kaže, i prikupio samo da bi o tome kako problematično posluje Krušik obavestio javnost – naglašava Šabić.

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja podseća da Zakon o tajnosti podataka i Zakon o privrednim društvima izričito predviđaju da tajni podatak ne može biti podatak kojim se prikriva izvršenje krivičnog dela, zloupotrebe i slično. On dodaje da je ovaj slučaj još jedno upozorenje na dve načelno važne stvari.

– Prvo, u pravnom poretku u vezi s „tajnama“ imamo ozbiljne nepreciznosti i nekonzistentnost između relevantnih zakona, pa se ljudi mogu goniti i bez pravog razloga a nekima se i kad razloga ima može „gledati kroz prste“. Drugo i važnije je to što tužilaštva i Agencija za borbu protiv korupcije učestalo nude primere postupanja koja je teško, čak nemoguće dovesti u vezu s njihovom pravom ulogom. Ako, na primer, ne vide problem u tome da ministar „proda“ bezvrednu firmu za pola miliona dolara i plati s famoznih Devičanskih ostrva, sa računa druge svoje firme, kako zapravo izgleda njihova borba protiv pranja novca – kaže Šabić. On dodaje da ako je „tetka iz inostranstva“ objašnjenje za poreklo imovine drugog ministra, važi li to po njima i za ostale funkcionere i građane, ili, da li oni generalno stoje na stanovištu da kad skupo školovanje dece u inostranstvu „plaćaju prijatelji“ to nema veze sa kršenjem antikorupcijskih propisa.

Da li mislite da će tužilaštvo pokrenuti postupak protiv Branka Stefanovića?

Loading ... Loading ...

Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže za Danas da sudbina eventualnog krivičnog postupka protiv uzbunjivača iz Krušika za „odavanje poslovne tajne“ zavisi od toga da li je podatak koji je on dao novinarima uopšte imao status „poslovne tajne“ i da li je obelodanjena informacija smela da bude proglašena za tajnu.

– Zakoni preciziraju da se tajnom ne smatra informacija koja je označena kao takva „radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja“. Ukoliko je, dakle, u ovom slučaju tajnost određena kako bi se prikrilo poslovanje na štetu državnog preduzeća, onda ne bi bilo osnova za krivično gonjenje uzbunjivača – ukazuje Nenadić. On dodaje da nevolja sa takvim konceptom oslobađanja od odgovornosti za odavanje tajne, jeste to što je dužnost čuvanja tajne verovatno određena na neki uopšteni način, a ne posebno i upravo za ove informacije.

– U takvim situacijama bi uzbunjivači morali da uživaju zaštitu jer rade u javnom interesu. Međutim, i Ministarstvo pravde i Narodna skupština nisu bili voljni da prihvate predloge koje je Transparentnost Srbija davala tokom rasprave. Naime, srpski Zakon o zaštiti uzbunjivača, iako mnogo hvaljen, sadrži najmanje jedan sistemski nedostatak – uzbunjivanje u javnom interesu, na žalost, ne predstavlja pravni osnov za oslobađanje od krivične ili druge odgovornosti. Konkretno, kada je reč o postupanju sa tajnim podacima, ovaj Zakon, u članu 20. predviđa mogućnost da se uzbunjivač obrati „ovlašćenom organu“ (npr. tužiocu, državnoj reviziji, ministarstvu), ali ne i direktno javnosti ili novinarima – naglašava Nenadić. On dodaje da to ne znači da Obradović treba da bude optužen ili osuđen zbog ovog što je učinio.

– Naprotiv, trebalo bi insistirati na tome da se dokaže kako je reč o obelodanjivanju podataka za koje tajnost nije ni trebalo da bude određena, kao i na tome da se krivični postupak protiv njega ne vodi pre nego što se razreši ovo prethodno pitanje – zaključuje Nenadić.

Čečen: Zastrašivanje građana i zloupotreba sudstva

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen kaže za Danas da o ovom slučaju dovoljno govori navodni angažman BIA i odsustvo istrage o povlašćenim cenama za ministrovog oca i legalnosti celog posla.

– Hapšenje novinarskog izvora, verovatno i uzbunjivača je vrlo nedemokratski čin, a pravnici će reći da li je i protivzakonit, kao što mi se čini da jeste. Ovo je zastrašivanje građana i verovatno zloupotreba sudstva. Mrak postaje sve gušći. Svi istraživački i ostali novinari moraju da ustanu i makar se oglase u ime svih svojih izvora. To je moralna i etička obaveza – ističe Čečen.

Odavanje poslovne tajne

Više tužilaštvo u Beogradu uhapšenom stavlja na teret krivično delo iz člana 240 Krivičnog zakonika. Reč je o odavanju poslovne tajne i to iz stava 2 u kojem se kaže da će kaznom od dve do 10 godina biti kažnjen učinilac ukoliko je delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka. Međutim, zakon kaže da se poslovnom tajnom ne smatra informacija koja je označena kao poslovna tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja domaćeg ili stranog fizičkog i pravnog lica.

Kupovali mine po 3,5 a prodavali za 18,5 dolara

Kragujevac – Valjevo -Radnici „Krušika“, barem većina njih, nije znala da je onoga dana kad je interventna policija ušla u fabriku, došla da bi uhapsila njihovog kolegu Aleksandra Obradovića, koji je, kako se navodi u medijima, osumnjičen da je novinarima dostavljao podatke o izvozu „Krušikovih“ granata i mina posredstvom firme GIM, odnosno Branka Stefanovića, oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, pričaju juče za naš list predstavnici zaposlenih u „Krušiku“.

Pojašnjavaju da je „Krušikov“ fabrički krug ogroman, te da su radnici, kad su čuli i videli policijska vozila, mislili da su tu da bi uhapsili nekog od fabričkih direktora. Tek dva tri dana docnije, saznali su da je, u stvari, uhapšen Aleksandar Obradović, zbog navodnog odavanja službene tajne. Naši sagovornici kažu da je majka uhapšenog Obradovića do 2014. bila finansijski direktor „Krušika“, a da je te godine, nakon dolaska Mladena Petkovića na funkciju generalnog direktora preduzeća, i ona, pored ostalih, smenjena sa tog rukovodećeg mesta. U međuvremenu je i uhapšeni Obradović pomeren sa svog radnog mesta. Tvrde da zaposleni i dalje nemaju nikakve zvanične informacije o razlozima za njegovo nedavno hapšenje, i da saznanja o tome imaju iz medija.

Izvori našeg lista u „Krušiku“ potvrđuju da je Branko Stefanović, ispred kompanije GIM, dolazio u „Krušik“, te da su ga zaposleni videli i na proslavi jubileja – 80 godina od osnivanja te valjevske fabrike, 22. februara ove godine. Ističu da imaju saznanja da je firma GIM, čiji je predstavnik Stefanović stariji, u avgustu u „Krušiku“ kupila deset šlepera mina, izvezenih iz fabričkog kruga u dva odvojena konvoja. Kompanija GIM je, tvrde, osvetljavajuće i dimne mine od 60, 80 i 120 milimetara, od Krušika kupila za po 3,5 dolara po komadu, da bi ih u Saudijskoj Arabiji prodala po ceni od 18,5 dolara po mini. Na taj način, poslovna šteta nije pričinjena samo „Krušiku“, nego, smatraju, i državnom izvozniku, kompaniji Jugoimport SDPR, koja „Krušikove“ proizvode plaća skuplje od GIM-a. Z. Radovanović