Foto: Fonet/ APSrpski predsednik je za svog omiljenog kolegu pripremio Monografiju o poginulim vojnicima Crvene armije na teritoriji Jugoslavije i ikonu iz 19. veka nepoznatog ruskog umetnika pod nazivom „Isus Svedržitelj“ ili „Svemogući Isus“.
U javnosti su se pojavila i pitanja da li se radi o istorijski i umetnički vrednom delu, da li je to umetnina zaštićena zakonom Republike Srbije, i kolika je njena formalna vrednost. U prevodu, koliko je Vučić bio spreman da oduševi kolegu iz Rusije, neposredno posle odluke ruske Dume da se Srbiji vrati 166. strana Miroslavljevog Jevanđelja, praktično ukradena, a da mi zauzvrat damo celu kolekciju slika ruskog slikara Nikolaja Reriha, što su mnogi poznavaoci ocenili kao gubitaški dogovor. Gubitaški po Srbiju, razume se.
Pitanje koje se pojavilo u javnosti je i kako uopšte zvaničnici biraju koje će umetničko delo poneti na poklon nekom stranom državniku, šta zakonski smeju da poklone i postoje li procedure koje pritom treba da se ispune. Svakako, ako je neko delo zakonom zaštićena umetnička vrednost, poklanjanje ne dolazi u obzir.
Pitanje je i odakle se pojavila pomenuta ikona, gde je do sada držana i koja se priča istorijski krije iza nje. Najlogičnije bi bilo da je, kao i mnoga druga umetnička dela, ali u prvom redu pravoslavne ikone, vredne knjige i crkveni predmeti, dospela u Srbiju sa ogromnim prilivom Rusa nakon Oktobarske revolucije 1917. Kako su nas uputili poznavaoci umetnina i istorije tog perioda, ovakva dela u Srbiju nisu stizala samo posle revolucije, već su decenijama bili predmet trgovine i trampe između našeg i ruskog stanovništva, pa ovakva ikona nije nikakva retkost.
– Stare srpsko-ruske veze, mi kod njih po pomoć u parama i barutu, oni nama propagandni materijal, ikone i crkvene knjige, mada je bivalo i drugačije, navode stručni sagovornici Danasa.
U doba kada je nastala, postojalo je na stotine ikonopisačkih radionica, gde su se one radile serijski, te same po sebi nemaju veliku vrednost.
– I sada se mogu naći kod privatnih kolekcionara za 200 ili 300 evra, navode stručnjaci sa kojima smo razgovarali, ali koji nisu želeli da im se javno pominje identitet.
– Poklonjeni Svedržitelj je rad osrednje ruske ikonopisne radionice, nastao početkom 20. veka, prema nešto starijem podlošku s kraja 19. veka. Na našem tržištu, takve i bolje ikone mogu da se kupe za par stotina evra. Takve ikone radile su se iz predložaka u velikim tiražima i do 15.000 primeraka. Ona je lepo očuvana, što je važno za ikonu tog doba, kao i da nema svojstvo kulturnog dobra. Najverovatnije je kupljena od trgovaca umetninama, možda neka prijateljska veza. Pretpostavljam da naš predsednik ima stručne savetnike, rekao bih da je poklon skroman i prigodan, jer ne treba preterivati i ići u drugu krajnost, neukus, navode stručnjaci.
U prilog ovoj oceni je i činjenica da je, uporedo sa objavljivanjem fotografije poklona u domaćim medijima, mogla da se nađe i fotografija identične ikone, predstavljene u budimpeštanskoj galeriji, koja ovo delo nudi za početnu cenu od 1.800 evra.
– Prema poznatim detaljima, ikona svakako nije zaštićeno kulturno dobro, koje, po zakonu ne bi moglo da bude predmet poklona niti izneto iz države, objašnjava istoričar umetnosti i profesor Filozofskog fakulteta Nenad Makuljević.
– Javnost ne zna da li je ikona kupljena i kako ili je eventualno poklon, kao ni prethodna ikona Preobraženje koju je Vučić poklonio Putinu. O tome detalje znaju samo vladine službe, navodi Makuljević. On skreće pažnju da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nadležan za iznošenje umetničkih dela iz zemlje.
– Zavod treba najpre da potvrdi da ikona nije vrednovana kao umetničko blago i da možete da je iznesete iz zemlje, pa na osnovu toga izdaje dozvolu za iznošenje umetničkog dela u drugu državu, objašnjava Makuljević i dodaje da ni o tome ni stručna a ni šira javnost nema nikakva saznanja. Ni list Danas nije dobio odgovor iz Zavoda da li je poklonjena ikona prošla tu proceduru.
Đakon Vlada Radovanović, upravnik Muzeja SPC, potvrdio je da ikona nije poklon Srpske pravoslavne crkve, ali da bi preciznije detalje mogao da da tek Sinod, na naš zahtev.
Ostaje otvoreno pitanje na koji način predsednik i Vlada dolaze do pojedinih umetničkih dela koja završe u kolekcijama stranih državnika. Da li to znači da je država takvu ikonu kupila „na crno“?
Narodni muzej neobavešten
Brojne domaće institucije, pa ni one kulturne, nisu bile preterano zainteresovane da odgovore na pitanja koja im je Danas slao. Ruska ikona nije bila pohranjena u Narodnom muzeju, a iz te ustanove nam je kratko odgovoreno da i ne znaju o kakvoj i kojoj ikoni se radi. Odgovore nismo dobili ni iz Ministarstva kulture, ali ni iz Kabineta predsednika Srbije.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Prisluškivanje nelegalno samo ako prijavi Vučić
Tužilaštvo BiH saslušalo nekoliko svedoka u slučaju „Ikona“
Iz Narodnog muzeja vlastodrsci dele nase umetnicko blago svakodnevno. Narod ih je birao da kradu, ruse mostove na Savi kod Beograda na vodi i dele nase umetnine.
Jebeš li ti nešto ovih dana ?
Jesi ti uzeo lek danas.?
Nadaleko poznata porodica kolekcionara umetnina i ostalih vrednih sitnica (medju ostalim imaju i jednu slabo ocuvanu Srbiju), mogu slobodno da poklone stogod im se hoce. Ima se, moze se!
Za poklon ruskom Predsendiku se valja potruditi i da to bude upecatljivo i da je veza srpsko ruskog prijateljstva koja traje vise decenija.
Istine radi treba reći da ni Narodni muzej ni Srbija nisu vlasnici vraćenih slika Nikojaja Reriha. Neposredno pred Drugi svetski rat organizovana je njegova izložba i slikenisu vraćene. Moguće je da je muzej dobio na poklon jednu sliku ali ne sve.
Svaki okupator uzima šta mu treba, pa i naš.
Predsednik Republike Srbije je dao poklon predsedniku Ruske Federacije poklon, kao gest prijateljstva izmedju dve zemlje.
Mozda je ikona ostala negde zaturena posle velike pljacke Skupstine 2005. godine. Razmislite i o tome.
Rusija nam je prijateljska zemlja i Vladimir Putin covek koji mnogo voli nasu zemlju,nas narod,nase svetinje.Nemojte pricati neke stvari u koje niko nece da vam poveruje
Mi sa Rusijom možemo da sklapamo samo „gubitaške dogovore“.Na druge Rusija ne pristaje.Sračunajte koliko nas koštaju „dogovori“ sa Rusijom (NIS, kupovina vojnog otpada za Vojsku, raznorazni „tokovi“, sada Miroslavljevo jevanđelje, bezočno iscepano i ukradeno, to kada od lopova otkupljujete stvari koje vam je ukrao.Kada neko kaže rusi ili Rusija, odmah gledam gde mi je buđelar.
Na žalost, teško je to dokazati narodu. Braća Rusi, braća Kinezi, a mi sve tonemo dublje i dublje.
Rusi sve rade za interes. Vole Bugare a nas iskorišćavaju. Samo naivni i oni koji ne poznaju istoriju veruju u njihovo iskreno prijateljstvo.
Kad vole Bugare, što su ušli na našoj strani u Prvi svetski rat, i ratovali protiv istih Bugara?
Verovatno je ukrao ! Kakvo pitanje, takav i odgovor !
Dao mu partijski drug irinej.
Ma kakva ikona, to mu je od dede ostalo, nego mene brine rasprodaja naših života.
pa zar nije ova drzava njegovo vlasnistvo
To nije bio privatni poklon, već protokularni, od predsednika države, drugom predsedniku.